Arbeit macht Frau

Do sada je verovatno trebalo da vam bude jasno da čitam kao manijak. Sad sam počela i da pišem kao manijak i pitam se kuda vodi ova skribopatologija. Moram da vam priznam – ne prodje dan da ne kupim knjigu (danas sam kupila dve i planiram da uvedem novu rubriku, tipa “na čekanju” ili nešto slično) a nedeljno pročitam najmanje tri. Pritom uredno radim i u slobodno vreme lenčarim uz strane časopise (kojima sam opsednuta možda čak i više nego knjigama), kozmetičke blogove, papagajku Angelu… Recimo da je tajna u tome što strašno, ali frapantno, užasavajuće brzo čitam, što mi je svojevremeno donelo sve štreberske titule na svetu – od Vukove diplome do funkcije studenta prodekana.

Iz nekog razloga imam potrebu da još jednom napomenem da sam prava lenja buba, sopstvene resurse koristim kao da su Amazonske šume u odumiranju i zaista ponekad mrzim svoj životni stil sastavljen od posla, knjiga, interneta, časopisa, šminke i parfema. E da i putovanja, ali to je već druga priča zbog koje vas nisam danas okupila.

U današnjem uključenju iz studija “Knjigofilija” hoću da vam kažem da apsolutno, neizbežno, obavezno morate da pročitate “Opet on” Timura Vermesa. Iako ovaj blog nije zamišljen tako da ja zasednem za tastaturu i prepričam vam knjigu, sada ću da napravim izuzetak.

Doba – sadašnje. Hitler se budi na nekom poljančetu u Berlinu. Traži gde je Gestapo, ali ga nema. I on, šta će čovek, onako u uniformi kreće da nađe svoj štab. Ono što sledi je do te mere urnebesno, da treba da budete srca kamenoga da vam ne krenu suze od smeha. Ustvari, sad sam se predomislila i neću da vam prepričavam, nego krenite vi lepo u Lagunu po svoj primerak. Kazaćete mi “Hvala Vera”. Konkretno, ja sam počela da urlam od smeha kod “svih radnji koje se sada zovu Imbiss, što će reći da nas je Ataturk ipak podržao” i kod “nove firerke koja se stalno pojavljuje na televiziji”, garantujem vam da ćete se preturiti s kreveta ili gde god da se zateknete čitajući, a ako se ne budete nasmejali – evo ja vam vraćam pare koje ste investirali u knjigu.

Da li će vam Hitler postati simpatičan? Na žalost, da.

Da li je to bio cilj pisca? Na sreću, ne.

Iako sam ja germanofil biblijskih razmera, od detinjstva sam podučena da je Hitler drugo ime za zlo i nema te knjige, nema tog komičnog zapleta koji bi me naterali da počnem da preispitujem težinu njegovog unakažavanja sveta. Međutim, prateći ga kako trapavo pokušava da povrati titulu Firera u zemlji koja još vekovima neće moći da se opere od reputacije najvećih gadova na planeti, uhvatićete sebe kako razmišljate na kakvoj to planeti mi sada živimo? Pisac je iskoristio ovog antiheroja da nam pokaže dubiozu tri lepe stidnice u koju smo se zavalili, i kad dođete do daha od smeha, na čelu će vam se ispisati ogromno pitanje – (pokušavam da ne psujem) – koji falus nam je ovo trebalo?

Izdavač veli – “Roman koji je uzdrmao svet”. Ja polažem desnu ruku i diplomu državnog fakulteta da će uzdrmati temelje vašeg ličnog kosmosa. Obavezno pročitajte. I recite “Hvala Vera”. Kao što rekoh, nezadovljnima vraćam pare.