Nedavno sam naletela na jednu simpatičnu knjigu “Bez prtljaga” Klare Bensen. Njih dvoje se upoznaju preko nekakvog sajta i za mesec dana krenu na tronedeljni put po Evropi bez prtljaga (dakle samo ono što imaju na sebi, plus pasoši, telefoni, punjači, pare), između ostalog, dešava se u Sarajevu i Dubrovniku, a ja volim knjige koje se dešavaju kod “nas” a posebno volim kad nas proglase pećinskim ljudima, jer na primer, 2013. po autorkinim rečima, u Sarajevu nije bio da se kupi tampon (mislim na menstrualni) i tako…
Ako zanemarimo da Sarajlije, čiji CM je najbolja drogerija u regionu, ne znaju šta je tampon (?!), knjiga uopšte nije loša, ja sam je pročitala za popodne sa preskocima, ali ću izvesno da je dovršim. Nisam sigurna da bih se ikad upustila u takvu avanturu, i to ne zbog relativno nepoznate osobe u svojstvu saputnika (iako više volim da putujem sama nego leba da jedem) već zbog toga što ne podnosim štroku a oni su se tri nedelje potucali u istoj garderobi koju su tu i tamo oprali, ali mislim fuj.
I tako nešto razmišljam o tim onlajn muvanjima i evo sad da mi pomenete Tinder ja bih krenula da prevrćem očima, i da objašnjavam kako ja to jednostavno ne mogu ni da instaliram a kamoli da koristim, vaistinu sam jednom pogledala kod drugarice i nije mi se svidelo to što sam videla, zamislite da me niko ne “svajpuje” pa ja bih se tačno deinstalirala sa planete, a u prilog svemu ide i vrlo neuspeli pokušaj pronalaženja muža sa nemačkim pasošem preko sajta Parship gde me NIKO ali N.I.K.O nije ni lajkovao a jadna sam upicanila profil… moguće da sam pogrešila što sam napisala da volim da čitam i da sam na doktorskim studijama, ali nisam slagala ni prvo ni drugo (u tom trenutku sam studirala, sad sam u statusu mirovanja jer nemam pare da platim) i brate to sam ja, poljubi il’ ostavi, ruku na srce, motivi prijavljivanja na sajt su mi bili vrlo potuljeni a nije i da ne piše upozorenje članovima da se pripaze žena iz Istočne Evrope jer su pasošolovci… Ali ljudi NIKO mislim dajjj makar neko iz sažaljenja da mi je lupio jedan herz.
Međutim, pre… pa sada mi se čini 100 godina, a jedva da je prošlo deset, imala sam mnogo uspeha na tada popularnom sajtu MySpace, na koji sam došla eksperimentisanja radi jer sam tad nekoliko godina posle jednog gadnog raskida živela poprilično raskalašno, evo sad da me pitate otkud to ne umem da objasnim, valjda neka faza samodokazivanja, šta li… pojma nemam, uglavnom, sve što je ljudsko nije mi bilo strano sem droge i alkohola koje nikad nisam konzumirala, a valjda sam toliko isijavala s tim svojim strejtaškim stavom da mi niko nije ni nudio. Da se vratimo na MySpace gde sam dobila toliko poruka da sam mogla i da proberem, tek odlučim ja da odgovorim na poziv u grad jednom IT-jevcu, onda nekom Francuzu iz ambasade i konačno jednoj muškoj stjuardesi. Pa ću kao da odlučim, kao da se samo ja pitam, ali tada sam imala takav stav da sam se stvarno samo ja pitala… Evo opet da me pitate otkud to i kako sam se u međuvremnu premetnula u asocijalnu slinu ne znam evo lepo ne znam i ne umem da objasnim. Sećam se još da sam nosila nekakvu mini teksas haljinu na bretele u koju sad verovatno ne bih uspela da uguram ni ruku a kamoli sebe i ne znam zašto mi je ta haljina toliko važna kad je se sećam kao da sam je juče nosila na posao ali eto u njoj sam se osećala baš kao što treba da se oseća neko ko je upravo zakazao tri ručka sa tri poželjna frajera i da vam kažem, nisu ispali neke nakaze u prirodi, osim što je:
- IT-ju smrdelo iz usta (momentalna diskvalifikacija)
- Francuz bio malo niži od mene (ali baš malo, sad mi to zvuči smešno, a tad mi je bilo skandalozno)
- Stjuart bio jedno osam godina mlađi nego što se predstavljao i nije bio stjuart već na obuci i imao je devojku koja se, gle zgodne okolnosti, zvala isto kao i ja.
I ja izaberem baš njega. A Francuz sećam se bio toliko fin, ma gospodin čovek i na kraju me pitao da li ćemo se ponovo videti a ja nadmeno odbila a on je baš bio tužan dok sam ja sva nadobudna otperjala ka Studentskom parku. A videla sam ga ponovo, ostanite sa nama da saznate kako, samo da obradimo stjuarta.
Stjuart lepotan folirant je ispao stipsa, lažov i još svašta, tako da smo izašli dva puta i na obostrano zadovoljstvo rastali i tako se završila moja MySpace avantura, imala sam posle još par izleta preko jednog foruma i povukla se sa onlajn dejting scene.
A Francuza sam dakle videla. Na televiziji. U ulozi ambasadora u jednoj zemlji u kojoj ne bih imala ništa protiv da živim. I tako sam ispustila naziv gospođa HE zbog ali bukvalno 4 cm.
Da li se kajem? Ma jok osim što bih sad imala toliko željeni i ni manje ni više diplomatski pasoš, lepog i pristojnog muža, pila kafu kod frau Merkel i tako… Ne kajem se uopšte:/
Foto, naravno SUVODOLAC
No Comments