Ja sam ovo već jednom pisala pre nego što sam rešila da počnem kraće a češće. Sad ću jednostavno da obrišem taj mučni tekst od pet – šes strana, u kom se ubih da ispadnem duhovita na temu koja mi uopšte nije smešna, a evo šta se zapravo desilo.
Evo do koje mere ide moje obožavanje strane štampe. Jedne godine, a bilo je to dosta davno, nađem se ja na Kanskom filmskom festivalu (kao izveštač, pričala sam vam već kako sam u prethodnom životu bila novinar, ili vam nisam pričala?). Hotel je bio daleko, bukvalno negde u Provansi, autobus kreće jednom u sat i po a mi smo imali organizovani prevoz ujutro i povratak kasno noću, tako da sam manje – više bivala ceo dan na nogama.
Ćao ćao. Evo mene ponovo sa uobičajenim paketom opravdanja sastavljenim od umereno do pretežno mnogo posla, zbog čega, naravno, ne stižem da pišem, međutim, svrbi me jedna tema, pa sam rešila da je udenem u svoj šizoidni raspored. Napomena: ako niste od nas koji smo u stanju da pobožno odgledamo svaku reprizu serije “Seks i grad” i da joj se radujemo kao ozeb’o suncu, mislim da je bolje da odmah prestanete da čitate.
Ako se i vi kao i ja radujete predstojećem Beogradskom sajmu knjiga više nego sopstvenom rođendanu, a jeste čim ste ovde, onda da ne gubimo vreme već da pređemo na taktiku posete sajmu, za koji sam ja ove godine dobila akreditaciju i jako sam ponosna zbog toga i ima da vas davim tamo na Fejsbuku i ovde na blogu, a sad, da se preslišamo šta sve treba da uradimo pre, tokom i posle Sajma.
(sledi novo dopunjeno izdanje sa krilcima za 2017.)
Pre par nedelja sam napravila sopstvenu biblioteku i samo što se nisam upiškila od sreće kad sam je videla onako krcatu i cakum pakum spakovanu. A sad ću da vam objasnim kako da i vi napravite svoju svojcijatu.