Browsing Category

Ljubavni

Odgovoran par

Posted on 6. February 2024.

Najviše zavidim parovima u samoposluzi. Tu me stigne čemer samoće i nemanja ni kučeta ni mačeta. Ni u bioskopu, ni na putovanju, ni u restoranu, ni na proslavama – samo u samoposluzi (sad shvatam da sam stara i da bi možda trebalo da napišem u supermarketu), na kasi, pa kad slažu namirnice u kolica, muškarci su obično malo opsesivni oko ređanja, je l ste primetili, e samoposluga je moja golgota i sve što želim od života je da i ja jednom s nekim kog volim razdvajam hemiju od suvomesnatog.

Normalan razgovor

Posted on 11. February 2020.

Nije da baš mrzim gradski prevoz, iako ga do te mere izbegavam da idem kući peške, a ne stanujem preblizu posla. Već mrzim gužvu i vazda imam neku “razjapljenu” tašnu koju onda pribijam uz sebe, ali zato volim da uskočim u “šesnesticu” kad ima da se sedne i nije vrućina.

Weltschmerz

Posted on 20. June 2018.

Sanju, autorku “Sile i Sonija”*, upoznala sam jednog nadasve čudnog dana, kad sam se, pretvarala da živim u Berlinu. Pošto toliko često odlazim, mislim da imam pravo na tu obmanicu, kojom zapravo ne lažem nikog sem sebe. Tako sam, sva ukočena, ležala pod ćebetom u sobi mog Mihaila (super prijatelja i stanovnika Berlina, inače često pominjanog na blogu) i čekala da on završi čas joge, a napolju je padao sneg i bilo je savršeno da savršenije ne može biti.

Ne volim te više Odri!

Posted on 13. June 2017.

Ovo je prvi tekst povodom knjige koju nisam ni pročitala ni kupila. Da je izašla pre deset godina zauzimala bi počasno mesto u mojoj, tada mnogo skromnijoj, biblioteci, a sad sam je videla i ništa, ma nisam ni poželela da je prelistam iako je možda čak i dobra što bojim se nikad neću saznati a evo i zašto.

Da li se kajem

Posted on 23. May 2017.

Nedavno sam naletela na jednu simpatičnu knjigu “Bez prtljaga” Klare Bensen. Njih dvoje se upoznaju preko nekakvog sajta i za mesec dana krenu na tronedeljni put po Evropi bez prtljaga (dakle samo ono što imaju na sebi, plus pasoši, telefoni, punjači, pare), između ostalog, dešava se u Sarajevu i Dubrovniku, a ja volim knjige koje se dešavaju kod “nas” a posebno volim kad nas proglase pećinskim ljudima, jer na primer, 2013. po autorkinim rečima, u Sarajevu nije bio da se kupi tampon (mislim na menstrualni) i tako…

Zašto nikada (više) neću pisati o seksu

Posted on 5. September 2016.

Svojevremeno, kad sam bila, pa ne baš opsednuta, već malo više zagrejana za astrologiju, poznanica mi je pravila natalnu kartu i, po njenom tumačenju, trebalo bi da pišem o seksu jer bih se tako em obogatila em skinula neke karme, postala poznata i živela pod brdom karamela. Ali prosto ne mogu, iako deklarativno nisam mnogo stidljiva a ni preterano konzervativna.

Velika devojka

Posted on 28. March 2016.

Retko kad iskoristim naziv knjige o kojoj pišem za naziv teksta, ali ovaj mi se baš sviđa, pa da ga ne diramo, a danas i nisam u formi za bog-zna-kakve literarne domete, ustvari nisam u formi ni za šta, osim da gledam “Srednjovekovna ubistva” na Viasat History i licitiram na Limundu, po mogućstvu u ležećem položaju zbog čega polako počinjem da strahujem od plućne embolije ili dekubitisa.

Posle sajma

Posted on 20. November 2015.

Svake godine obećavam da na sajmu neću kupovati knjige koje 1) ne želim da imam i 2) ne želim da čitam, međutim, uvek me neki slatkorečivi prodavac obrlati, što je ishodovalo tako što sam pre par nedelja poklonila 30 kilograma knjiga biblioteci na Karaburmi.

Šta se to desilo sa Verom Korać?

Posted on 3. November 2015.

Volim knjige u kojima se glavna junakinja zove kao ja. Nisu baš česte, jer je moje ime malo zastarelo, ali tu i tamo se neko seti kako je lepo pa tako krsti svoju heroinu. Zbog toga sam zavolela “Balkansku trilogiju” Gordane Kuić i pročitala je toliko puta da maltene znam napamet.

Zeka i zekoslava

Posted on 29. October 2015.

Kad bih mogla da promenim samo jednu stvar u prošlosti, evo šta bih uradila – javila bih se mami sa Mašinijade u Budvi, gde sam otišla s faksom i kao puštena s lanca zaboravila da pozovem kući, a to je bilo pre ere mobilnih i moja kevica je preckrla dok neko od profesora nije javio da sam živa, zdrava i vrlo trezna kao i uvek.

Kraljica Ibice

Posted on 8. September 2015.

Kad neku knjigu čitam duže od pet dana, to može samo da znači da mi se uopšte ne sviđa, pa je mrljavim na silu ili mi se toliko dopala da mi je žao da je završim, pa otimam od same sebe vreme do kraja čitanja. Tako se desilo sa “Sedam života princeze Smilje” Gordane Ćirjanić, koju sam svečano i sa velikim žaljenjem što se rastajemo završila jutros.

Older Posts