Iako sam svečano obećala da neću više da čitam derivate “Nijansi” te da ću hitno da isperem mozak Dostojevskim, opet sam “zgrešila”, ali ne kajem se, jer je “HotEl” Eme Mar, sve samo ne očajna kopija još očajnije trilogije, i već sam ušla u kampanju ubeđivanja okoline kako neizostavno moraju da je pročitaju.
Upravo sam se vratila s mora, gde me je poterao odabrani skup raznovrsnih malera – od alergije na sunce epskih razmera, preko kvara u sobi zbog kojeg se svetlo nekontrolisano palilo i gasilo svaki čas, do ranijeg povratka kući jer nisam više mogla da izdržim u hotelu “Hounted House”, pošto su sa recepcije uporno tvrdili da je sve u redu, a ja kako uđem u sobu, poltergeist krene da divlja.
Pre neki dan sam lutala po knjižarama u potrazi za bilo čim, i pazarila tri limunadice: “Dnevnik jedne ključaonice” Mine Aleksić, “Onlajn devojku” blogerke Zoi Sag (poznatija kao Zoella) i “Indija Plejs” Samante Jang, sve u izdanju Lagune. Posle se ispostavilo da su prve dve tinejdžerske a treća iz mog omiljenog “erotskog 50 nijansi” žanra, ali eto, uhvatili me pundravci i il’ da crknem il’ da kupim.
Ovaj sindrom izgleda da važi samo za mene, pošto je sve što sam kasnije napisala bolje od moje prve knjige. Kod ovih novijih domaćih pisaca ispada pa obrnuto – prva blista, cakli se, a svaka sledeća… Pa recimo da u reciklaži trljaju rukice. Čast izuzecima, ali u poslednje vreme su oni postali pravilo.
Moram nešto da vam priznam. Ja sam prava romantična slina, diplome mi državnog fakuleteta, iako na prvi pogled možda ne izgledam kao neko ko se razmaže po patosu dok gleda uvodnu scenu “Love Actually”, da da, onu na aerodrumu, i što se mene tiče, film je mogao da preskoči do scene kad fotograf dolazi kod Kire ispred vrata i da se završi.
Gledajte ovako. Ja sam protiv svake vrste diskriminacije, a posebno nas samohranih neudatih i neoženjenih neroditelja. Ipak, teško se mirim sa ukidanjem “gospođice”. Jedva sam nekako preživela da me deca više ne oslovljavaju sa seko, već teto, još mi samo fali gospođa što uz moje starinsko, takoreći odumiruće ime zvuči kao da imam 91 godinu. Pošto sam ja osoba od pravila, više ne gospođicam od kad su propisali da je to neumesno, a još pre toga su me odvikli na Gete institutu, pošto je u nemačkom jadna frojlajn završila otprilike pa malo oko istoimenog romana Iva Andrića.
Ovu Novu Godinu sam, kao i prethodnu, prespavala. S tim što prvi put nisam imala grižu savesti što obasipam okolinu izgovorima zbog kojih ne mogu da dođem na žurku a par puta sam otišla tako daleko da sam čak i uplatila da bih ubedila sebe i društvo kako ću sigurno da dođem i onda u poslednjem času odustala obasjana novim tugaljivim izgovorom.
Priznajte da ste bili ubeđeni (kao i ja do pre minut) da je citat iz naslova izašao iz usta nekog južnoameričkog nobelovca, i da ćete se mnogo iznenaditi kada vam kažem da je u pitanju rečenica koju izgovara kontesa Nera, glavna junakinja “Gričke vještice” Marije Jurić Zagorke?
Ovo neće biti epski post, na kakve sam vas navikla, iz prostog razloga što su knjige toliko nove da se još puše, i nemam šta posebno da vam kažem osim da vam predstavim nove stanovnike moje biblioteke. Ako se neka pokaže, naravno da neću da štedim tastaturu.
Znate kako. Ja sam još pre neki dan odlučila o čemu, noćas tokom surovog napada nesanice smislila šta, i sad ima da napišem makar se udarala lenjirom po ruci (što je ujedno i uvod u današnju priču). Recite sad vi meni, ali pošteno mi recite – da li ste gledali trejler za film “50 nijansi”? Ako niste – kako niste, kad je preplavio internet kao cunami od kad je Beyonce, koja je za potrebe filma upriličila, citiraću, “gotsku verziju” svoje pesme “Crazy in Love”, postavila kraćušan video na instagram, a sutradan su pustili veliki trejler i udarili čežnju do Dana zaljubljenih, kada će biti premijera.
Danas neću da gnjavim epskim uvodima, već odmah prelazim na stvar, a to su knjige na listi čekanja. Ako zanemarimo one što su ostale posle pohoda na jesenji sajam i koje verovatno nikad neću ni da pročitam (za nauk – ne kupuj čudne skandinavske trilere čak i ako koštaju samo 100 dinara), trenutno imam sedam knjiga koje zahtevaju moju pažnju.