Ako me nešto nervira više nego kašnjenje, a verujte mi to nešto treba da bude mnogo gadno i gnojavo, pošto mrzim kašnjenje iz petnih žila i dubine duše, to su ljudi koji navodno ne gledaju turske serije, žutaće čitaju samo u frizerskom salonu a u kolima valjda slušaju tibetanski džez. Ja bih sve te koji se sa “Svetom” i “Skandalom” sreću isključivo pod haubom za sušenje papilotni upitala kako objašnjavaju desetine hiljada prodatih primeraka istih? Biće da u Srbiji ima mnogo više frizerskih salona nego što sam mislila… Dakle, posle kašnjenja najviše mrzim foliranciju.
To je bilo jedne noći…
Posted on 14. July 2014.
