Mislim da sam ja najbolji sagovornik na ovu temu, pošto sam na opšte a i svoje čuđenje studirala (i diplomirala, a možda ću i da doktoriram) mašinstvo, iako je sve ukazivalo da ću da se bavim komunikacijom, čime se naposletu a i preposletku (počela sam da radim po završetku gimnazije) i bavim, a slagala bih vas da kažem da sam zdušno mrzela fakultet, šta više – obožavala sam ga.
Nedavno sam naletela na jednu simpatičnu knjigu “Bez prtljaga” Klare Bensen. Njih dvoje se upoznaju preko nekakvog sajta i za mesec dana krenu na tronedeljni put po Evropi bez prtljaga (dakle samo ono što imaju na sebi, plus pasoši, telefoni, punjači, pare), između ostalog, dešava se u Sarajevu i Dubrovniku, a ja volim knjige koje se dešavaju kod “nas” a posebno volim kad nas proglase pećinskim ljudima, jer na primer, 2013. po autorkinim rečima, u Sarajevu nije bio da se kupi tampon (mislim na menstrualni) i tako…
Da li da se pravdam što nisam ništa pisala od decembra ili što sam u nedostatku boljeg pozajmila naslov od Simon De Bovoar, a da u tekstu neće da se radi o njenoj istoimenoj knjizi? Hajmo i jedno i drugo, kakav bi to bila bloger da se ritualno ne pospem pepelom posle četiri meseca pauze.
Kad treba da objasnim zašto volim Berlin, uvek se izvučem sa citatom mog super prijatelja koji kaže “zato što miriše na slobodu”. Šta je mene tamo, osim mirisa slobode, toliko privuklo, evo da me ubijete ne umem da dam artikulisani odgovor osim da se tamo osećam kao svoja na svome, svojija nego u svojcatom Beogradu samo me neće i ne da mi se da odem zauvek, a nije da se ne trudim, ali moje kvazi-emigrantske “hoću idem – neću idem” muke nisu tema dana.
Pre par nedelja na Sajmu je potpisivao Erlend Lu. Iako nešto ne sečem vene za njegovim knjigama, ustvari, možda bih i sekla da sam pročitala više od jedne (“Naivan. Super”), počnem da obigravam oko štanda i ugledam jednog lepotana kako deli neke papiriće ljudima u redu, pomislim da to mora biti Erlend Lu lično, pošto je izgledao onako hipstersko nordijski (duga plava kosa i brada) i nekako važno, pa sam brže bolje rešila da ipak kupim knjigu (“Kraj nama poznatog sveta”) i stanem u red.
Za rođendan obično zbrišem u Berlin da malo napunim baterije i da pobegnem od činjenice da sam napunila još jednu godinu u kojoj nisam ovo ili ono. Taj i takav rođendan mi je sutra, samo bez Berlina, jer je moja avio karta juče odletela bez mene, pošto sam zbog okolnosti u koje sam se uvalila morala da ostanem u Srbiji. Tako da, rođendan i ja sutra ima da se složimo kako znamo i umemo.
Ili nećete, što je u mom slučaju verovatno tačnije. Ja nisam baš neki svetski putnik, pošto poslednjih sedam – osam godina putujem samo u Nemačku, ali pre toga sam, što zbog posla, što zato što sam htela, proputovala malo po Evropi i Bliskom Istoku, desila mi se svaka pizdarija koja na putu može da se desi (od gubljenja kofera, pobeglog aviona do slomljene noge), tako da, imala bih šta da kažem, ali da krenemo redom.
Znate kako, svi smo mi pomalo “ko o čemu, kurva o poštenju”. Da se sutra upoznamo, prekosutra bih počela da vas davim kako uopšte nisam sujetna, a istina je da nisam baš mnogo, ali nije da nisam. Ustvari, prava istina je da do moje sujete treba da se kopa baš duboko, i trpilo mi je mnogo izdržljivije nego prosečno srpsko, ali kad jednom zakačite moju sujetu ima da se spremite na 120 scenarija osvete koje, srećom, nikad ne sprovedem u delo.
Retko kad iskoristim naziv knjige o kojoj pišem za naziv teksta, ali ovaj mi se baš sviđa, pa da ga ne diramo, a danas i nisam u formi za bog-zna-kakve literarne domete, ustvari nisam u formi ni za šta, osim da gledam “Srednjovekovna ubistva” na Viasat History i licitiram na Limundu, po mogućstvu u ležećem položaju zbog čega polako počinjem da strahujem od plućne embolije ili dekubitisa.
Pre neki dan sam otišla kod svog mentora na konsultacije i izgovorila neverovatnu laž – “meni titula doktora nauka ne znači ništa”. Posle mi došlo da pišem čoveku mejl kako me sramota koliko sam lupila, ali i ovako ga previše davim, ali ću mu sigurno reći kad ga vidim.
Ako se i vi kao i ja radujete predstojećem Beogradskom sajmu knjiga više nego sopstvenom rođendanu, a jeste čim ste ovde, onda da ne gubimo vreme već da pređemo na taktiku posete sajmu, za koji sam ja ove godine dobila akreditaciju i jako sam ponosna zbog toga i ima da vas davim tamo na Fejsbuku i ovde na blogu, a sad, da se preslišamo šta sve treba da uradimo pre, tokom i posle Sajma.
(sledi novo dopunjeno izdanje sa krilcima za 2017.)