Svojevremeno, kad sam bila, pa ne baš opsednuta, već malo više zagrejana za astrologiju, poznanica mi je pravila natalnu kartu i, po njenom tumačenju, trebalo bi da pišem o seksu jer bih se tako em obogatila em skinula neke karme, postala poznata i živela pod brdom karamela. Ali prosto ne mogu, iako deklarativno nisam mnogo stidljiva a ni preterano konzervativna.
I tako sam napisala dve laži a da nisam ni trepnula. Jesam stidljiva, samo što to, kao i svaka zdravo introvertna osoba, krijem kao zmija noge a što sam starija, sve sam konzervativnija i znate šta – u pravu su kad kažu da se s godinama pretvaramo u naše roditelje, iako su mene moji dobili pre maminog punoletstva, pa ne bih baš mogla da ih svrstam u konzervativne, makad po pitanju maloletničke trudnoće.
Ne mogu da pišem o seksu jer a) sramota me da moji (porodica, prijatelji) to čitaju i b) ne bih mogla da objavljujem pod pseudonimom, jer volim da ljudi znaju da sam eto ja to napisala i c) ne znam ni o čemu bih pisala – o sebi – pa i nisam baš neka razvratnica da imam da se pohvalim bog zna kakvim avanturama, a ne ide mi od ruke da pišem o izmišljenim ljudima, i ubeđena sam da svaki pisac piše o sebi i da je svaka knjiga namenjena jednoj jedinoj određenoj osobi.
Evo ja lepo ne mogu da zamislim da napišem nešto ovako, mislim, dajte ovo je smešno a ne seksi
Nije da nisam čitala, jedno vreme me uhvatila pošast pseudo-erotskih romana (kažem pseudo, jer i oni uvijaju u sedam oblandi i sve nalaze neke skaradne nadimke za spolovila, poslednje što sam našla je “kokot” i ako je to seksi evo ja sam ekspres lonac), pisala sam ranije o tome, pa su mi postale dosadne, sve na isti kalup, i radije bih pročitala stari dobri ljubić nego bilo koju od ovih trilogija koje će valjda uskoro da izmode.
Sećam se pre šest – sedam godina imala ja dečka – idiota, kad moram tako da kažem. Hajde što me je lagao da je razveden, hajde što je bio alkos, hajde što mi je slao “one” slike na kojima se ladno vidi ženska butkica (da li je stvarno mislio da neću da pokažem drugaricama i da njihovo forenzičko oko neće da primeti prisustvo druge osobe?), hajde što me je propisno izmuštrao, znate ono raskinete, pa se taj neko javi posle par meseci, pa plače i slini a vi se slomite i dotrčite i onda taj neko nestane i pravi se lud, kao da vas nije balav zvao i molio na kolenima… sigurno ste imali takvu neku osobicu. Ruku na srce, na početku je bio zanimljiv i romantičan, hteo da mi dolazi ispred kuće i da svira i lepo je pričao o istoriji i politici (a ja to volim), samo što je izdržao da bude normalan jedno deset dana koliko je otrpilike i trajala naša nazovi veza. Ne računam razvlačenje koje je trajalo još par meseci. Uglavnom, u to vreme sam bila kolumnistkinja u jednim gotivnim novinama, i dotični uhvati da me nagovara da objavim erotsku priču, posvećenu njemu (naravno), a u kojoj ću ja, pazite sad ovo, da budem novinarka koja dolazi da intervjuiše političara, to jest njega. I ja budala zaljubljena napišem. I objavim. Kuku kako je to glupo zvučalo, ako mi verujete ja koja svaki svoj status na fejsbuku čitam deset puta i divim se, ovo nisam mogla da pročitam nijedno, ma bilo mi je gadno kao neka gnojava bubuljičava stvar fuj, srećom pa više ne može ni da se izgugla, nestala je u nekom od redizajna sajta tog magazina i koliko mi je žao zbog ostalih tekstova, toliko mi je drago što je ovaj progutao mrak.
I tako.
U rubrici verovali ili ne, ponovo sam počela da čitam i to mnogo i redovno, kao u stara dobra vremena pre nego što sam odlulučila da ponovo postanem student. Pošto sam načisto ispala iz forme, a i ne ispala kad poslednjih par meseci ne silazim sa Science Directa i ostatak vremena kukam, za početak kupim par tralalica, između ostalog “Devicu” (Čarobna knjiga) i ponovo nasednem na opis na koricama, mada, grešna i nije toliko razočararanje kao što sam mislila da će da bude. Imamo glavnu junakinju koja hoće da “skine đanu”, da prostite. Sada mi je malo smešno što ona drami a ima samo 21 godinu, ali kad se setim koliko je u mojoj gimnaziji bilo važno rešiti se himena pre mature, i nije mi toliko zabavno. I sad imate njene avanture, te sa najboljom drugaricom, te kod doktorke, te izlasci sa inima… Nema tu neke posebne književne vrednosti, pomalo je i dosadna, ali pročitah je ja brzo i lako i dopala mi se, eto, malo sam se vratila u dane lošeg seksa i pokušaja i ako vam treba nešto da provetrite mozak, samo izvolite. Nije ni seksogradolika ni kosmopolitenska, mada verovatno želi da bude kad poraste, za autorku nikad čula, ali, kao što rekoh, ima neku iskricu i ne mislim da sam uludo utrošila vreme čitajući je.
Ima je u Laguninim knjižarama, nije mi pri ruci da pročitam cenu.
A od mene… pa eto, zvezde kažu “da”, ja kažem propašću u zemlju od blama, mnogi kažu “nikad ne reci nikad”. Ako ikad poludim i napišem nešto na tu temu, obećavam vam da makar neće biti “kokota” i “unutrašnje boginje”.
Fotka, naravno, https://www.instagram.com/suvodolac/
No Comments