Do pre par meseci sam mislila da su moj najveći životni problem prekomerni kilogrami koje sam nabacila poslednjih nekoliko godina. Sad se otprilike osećam tako da bih dala sve da mi se taj problem vrati, uključujući i kilažu koju sam u međuvremenu izgubila. Da vas sad ne zamaram šta me je snašlo, već da pokušam da budem korisna pa da vidimo kako da se rešite kilaže, ako je to najveća muka koja vas je stisla, a ako zanemarimo što mene stiskaju mnogo veće to zna da bude gadan problem koji može sistematski da upropasti vaš privatni život, zdravlje pa i posao čak i ako vam isti ne zavisi od rezultata vaše kućne vage.
Prvo kratka forenzička analiza kako se sve desilo. Sve ove priče počinju sa: celog života kuburila sam sa težinom, pa zašto ne bi i moja. S tim što ja nisam nikad bila ni mršava ni debela, več prosto normalna, pa sad plus minus par kila više, koje sam obično brzo i efikasno skidala zahvaljujući svom super-brzom metabolizmu. A i nemam na koga da budem bucka, dakle nemamo ni genetiku, ni hormone (krvna slika mi je za školski primer), ni neku bolest pu pu daleko bilo, već jednu nežnu ljubav ka slatkišima i aljkav odnos prema redovnim obrocima. I sve je to nekako moglo da prođe, do pre par godina kad sam nabacila nekih dvadeset a možda i više kila i pretvorila se u bedeviju sa podbratkom i to očajnu bedeviju sa podbratkom koja je na kraju čak i kapitulirala i kupovala garderobu na odeljenjima za gojazne, a takvih odeljenja kod nas nema mnogo, to jest možete nešto da iskopate u H&M-u u Delti, Stadionu i Pančevu, onda u Lindexu u Merkatoru a verovatno i u C&A, ali oni imaju toliko tetkaste stvari da mi je još samo faliko da budem očajna tetkasta bedevija sa podbratkom.
E sad, da vidite šta sam sve radila dok nisam uradila ono što je trebalo da uradim.
Prvo sam ignorisala, kao proći će, ali nije to prehlada da prođe, i tako sam, sve čekajući da kilaža prosto nestane, nabacila još 10 kila. Ljudi, ja sam sigurna da sam u jednom trenutku imala i 100, samo hvala bogu pa ne znam za taj trenutak, jer sam bežala od vage kao đavo od krsta.
Kad više nisam mogla da ignorišem, otišla sam kod nutricioniste broj 1. I da ona meni neku prilično zanimljivu dijetu u kojoj, između ostalog, jedeš ugljene hidrate, kolače i pudinge, naravno, u malim količinama, ali jedeš i skinem ja tu za nekih dva meseca jedno šes – sedam kila, uvučem se u neku staru garderobu i sva srećna nastavim po starom i normalno, vratim sve, pa i dodam, kad je beg bio cicija.
Želim samo da napomenem nekoliko stvari: prvo, ja nisam neki gurman, niti probirač, volim slatkiše i pekaru, ali ne zavisim od “dobrog zalogaja” i rado ću se odazvati i boraniji i kupusu i ostalim manje popularnim stanovnicima tanjira. Drugo, baš sam aljkava po pitanju redovnog jela, preskačem doručke, ručkove i onda uveče kao mećava omlatim neki užegli burek a onda gledam TV i grickam, fuj, znam, ali hajde vi to kao niste radili. I konačno, bila sam sve vreme pod stresom i hrana mi je bila, kakva – takva, ali uteha.
E kad je ta dijeta sa lebom, testom i pudingom propala, krenem da vežbam, osokoljena jednim primerom iz prošlosti kad sam krvnički vežbala cross fit četiri puta nedeljno i naravno da sam smršala, samo što sam u međuvremenu zaboravila da sam tad imala i višak energije i vrlo važan cilj, a da sad nemam ni jedno ni drugo, pa je tako i vežbanje propadalo, a nije da nisam pokušavala, i svako malo sam davala pare na individualne treninge na koje bih otišla pet – šest puta i uz serijal najraznovrsnijih izgovora – prestajala.
Onda sam čula za hrono, kao jedeš šta hoćeš, koliko hoćeš, a mršaviš, pa gde ćeš lepše simfonije za moje bucmaste uši. Šalim se, nisu bile bucmaste, već eto dobro zvuči dramatike radi. Plus, nekoliko mojih kolega su za kratko vreme vrlo lepo smršali a viđala sam ih da krkaju trouglove iz pekare za doručak i tu se ja lepo pokupim u hrono centar i trebalo je odmah da mi bude jasno da tu dva i dva nisu četiri, jer je sestra na recepciji bila prilično buckasta, ali hajde, možda žena baš tako voli i tu ja prođem gomilu misterioznih pregleda, dobijem gomilu papira, koje sam mogla da skinem i sa interneta, neku tabelu na šta sam tolerantna a na šta intolerantna, preporuku za nekakve suplemente i razgovor sa nutricionistkinjom pa onda sa doktorkom, od kojih su obe ignorisale jedan moj zdravstveni problem, za koji će se kasnije ispostaviti da je načisto kontraindikovan sa hronom i da ja nisam smela ni da pomislim na visoko- proteinsku ishranu, a kakvi da je upražnjavam, ali, eto, to ćemo saznati mnogo kasnije, posle dva bezuspešna pokušaja hrono, kad sam oba puta posle tri nedelje htela da ujedam, vukla se kao prebijena, i mrzela i sebe i ceo svet, otečena, žuta i nesrećna, da ne grešim dušu, lakša za par kila ali ako je to cena mršavljenja – ne hvala. Taj prvi put kad sam bukvalno htela da majkam mi nije bio dovoljan nauk, pa sam pokušala još jednom, i oba puta se neslavno završilo. A dala sam preko 200 evra, pa još par hiljada za suplemente, i naravno za to što ću da jedem, a nije bilo jeftino jer sam ispala intolerantna na povoljnu piletinu pa sam morala ćuretinu i svaka vam čast ako ste uspeli sa hrono i nemojte da me mrzite što ovako sarkastično pišem, ali nisam ništa ni dodala ni oduzela, to prosto nije bilo za mene, a vama ako uspeva – samo napred.
Tako se završilo sa hrono, a onda sam se ponovo dohvatila one dijete sa početka priče sa pudingom i pitom od jabuke, tek… neće pa neće, a prvi put mi iz cuga uspelo. S obzirom na to da je ta dijeta najblaže rečeno čudna, ne bih iznosila detalje jer nisam baš sigurna ni da je dobra ni zdrava, od nje jesam smršala, ali sam dobila gorušicu i evo par godina kasnije još uvek pijem Nolpaze za želudac.
U međuvremenu sam bila i vegetarijanac, ali samo zato što mi se smučilo meso iz Hrono, pa sam obrnula još par krugova odlazaka i odustajanja od teretane, pa sam se jedno vreme vraćala peške s posla (Bežanija – Višnjička banja), pa sam gladovala, jedino eto što nisam povraćala kad jedem jer, ne da mi nije padalo na pamet, već ne znam da povraćam, možete, s oproštenjem, da mi gurate šta hoćete u usta (mislim stvarno s oproštenjem), ja ništa.
I tako sam došla do stotke (one što nikad nisam saznala za nju), a kako sam se osećala… Pa odvratno, nisam htela da izlazim iz kuće, prestala sam da se družim s ljudima, izbegavala sam čak i poslovne obaveze ako podrazumevaju da se lepo obučem, jer – nisam imala šta i ako želite da znate kako to izgleda, pročitajte ovaj divan tekst na blogu Mali Iv i ja zaista nemam šta ni da dodam ni da oduzmem, eto tako kao što ona kaže, tako je bilo i meni.
Pre par meseci rešim čvrsto da je mojim mukama došao kraj i krenem kao manijak u teretanu. Bude tu nekih maloh rezultata, ništa posebno, ali recimo da sam mislila da sam izgubila par kila. Kako i zašto se desilo da sam se ponovo ugojila kad sam svakog dana hodala po traci i na eliptičnom trenažeru i to po sat i po dva – ne znam, eto još jednog slučaja za Moldera i Skali, jer nije mi jasno, smanjila sam jelo i vežbala kao blesava i taman malkice smršam i sve se vrati a znam da nemam nikakve zdravstvene probleme koji bi bili zaslužni za to.
Međutim, nisam se predala već sam rešila da se ćeram sa kilažom do kraja, i zakazala sam pregled kod doktorke Jagode Jorge jer sam čačkajući po internetu zaključila da njeni pacijenti smršaju sporo ali stabilno, plus pregled je dva puta jeftiniji nego u Hrono centru, plus, izgleda da se jede sve, dakle ima voća a iz nekog razloga meni je neobično važno da znam da mogu sve da jedem, pa makar i mrvicu i…. tri meseca kasnije još me svega šest kilograma deli od moje stare težine, a da je bilo lako, nije, i evo kako je to izgledalo.
Prvo, pregled, ništa posebno, doktorka (vrlo duhovita i simpatična inače) vas pogleda, pregleda rezultate, porazgovara šta radite, kako vam izgleda dan, od čega bolujete (tu sam i saznala da jedan moj zdravstveni problem ne ide ruku pod ruku sa hrono), pita vas šta volite a šta ne volite da jedete i kaže vam “do gubitka kilograma dolazi se kalorijskim deficitom”, a vi ono “dobro jutro Kolumbo, pa naravno da to znam” i sad dok vam ona popunjava šta smete da jedete i koliko vi shvatite da ona ne priča o nekom malecnom deficitu nego o dijeti od 1200 kcal i počinje znoj da vas obliva jer su pred vama neke količine kao za vrapca, a doktorka vam još napomene kako ne bi bilo loše da investirate u kućnu vagu, jer – sve mora da se meri u gram.
I tako sam progutala knedlu i otišla po kućnu vagu i namerno sam vam prvo napisala da sam uspela da ne biste odustali kad čujete šta smem da pojedem:
- 2 x 50 grama hleba (ja uzmem za doručak i za večeru) ili 2 x 35 grama ovsenih pahuljica ali ne onih fabričih već onih pravih, s tim što ja to ne volim pa ni ne jedem
- 250 grama jogurta ili 100 grama mladog sira ili 35 grama fete recimo
- 150 grama čistog mesa (u mom slučaju to je obično pileće belo meso ili batak bez kožice, ko voli ribu naravno da može ali ja ne volim i ponekad ali baš ponekad uzmem sardinu)
- povrća u izobilju i bolje bi vam bilo da ga volite jer će na nos da vam izađe
- 250 grama voća (ne radujte se, to je omanja jabuka)
- dve kašičice ulja
- dve kašičice nekog namaza
- dva belanca i jedno žumance
- kafa, čaj bez šećera
- voda, najmanje 2l (ovo mi je lako palo jer oduvek pijem mnogo vode)
- i to vam je to pa vi vidite šta ćete
Evo kako izgleda dijeta Jagode Jorge u mojoj interpretaciji:
Doručak: 50 grama kifle i malkice Balans sira
Ručak: salata sa pilećim belim mesom i povrćem
Užina: voće
Večera: omlet od dva belanca i jednog žumanca, povrće i ponovo 50 grama kifle
U kriznim situacijama može jedno 10 badema.
Da se ne lažemo, bilo je čupavo. Prva četiri dana sam mislila da ću da pandrknem, pa sam se onda navikla, pa sam jedno mesec dana pobožno držala u gram, pa sam uvela “cheat day” pa sam malo stagnirala, pa sam se ponovo dovela u red, pa da vidite kako sam bila srećna kad sam skinula prvi konfekcijski broj, pa drugi, a sad i treći s tim što ne kupujem garderobu dok ne dođem na željenu kilažu jer je to sad čisto bacanje para, jeste da mi sve malo visi, ali nisam još spremna da se suočim sa svojom pra-garderobom a nisam sigurna ni da je posedujem, pošto mislim da sam je u nekom napadu besnila bacila.
I onda se desilo sranje epskih razmera koje sam samoj sebi priredila, što bi rekao jedan moj prijatelj, inače bivši policajac, “ti baš znaš da zabodeš sebi makaze u pluća” i skinuh ja još tri kile kao od šale a u stvari od muke, tako da ovaj epilog dijete ne preporučujem nikom osim ako ne volite da “zabadate sebi makaze u pluća”. Tako da trenutno dok ne izvučem malo te makaze ne jedem ništa, mislim da bi doktorka bila “presrećna” da čuje da promrmljavim kašiku supe jednom dnevno, pošto je u njenom jevanđelju redovna ishrana kamen jednako važna kao i ono što jedete, eto ja sam se oglušila i o jedno i o drugo, ali, samo malo da se saberem i nastavljam. Mislim, dođe čoveku da zabada sebi makaze u pluća.
E sad, da se ne lažemo, ova ishrana je dosadna do zla boga i doktorka me nije lagala da će mi biti zanimljivo i da ću jedva čekati sledeću porciju belanaca. Ali, da da rezultate – da i to brzo, nije toliko brza kao proteinske dijete, ali recimo da ćete skinuti oko 4 kg mesečno ako se lepo pridržavate. Ja sam prvog meseca skinula malo više, pa onda drugog malo manje, a da sam recimo išla makar u šetnju, to bi sigurno bilo brže i više, ali trenutno nisam ni za šetnju po TV kanalima a kamoli za napolje, mada volim ovo slinavo vreme i jesen i kišu samo što bre u Beogradu nema čovek gde da se šeta a da mu ne dosadi posle dva dana, evo vidite kako mi dobro ide sa izgovorima, ali, znajući sebe, na kraju ću nekako da “izvučem makaze” i nateram se među svet.
Ako ste se prepoznali, toplo preporučujem da odete kod doktorke ili kod nekog od tih državnih nutricionista jer očigledno znaju šta rade. Ja nisam imala strpljenja da čekam pregled, već sam platila privatno, ali može i na uput, izuglajte malo. A na Instagramu sam već pominjala doktorkinu knjigu “Dijeta za tinejdžerke” gde je opisana dijeta od 1400 kcal, i koja sigurno može da vam posluži kao osnova, uz napomenu da knjiga nije prejeftina (još malo pa pregled) i da se teško nalazi, a izdavač je Kreativni centar.
Naposletku, a da se vratim na početak kad sam rekla otprilike gde bi mi bio kraj da mi je ovo sad najveći problem. Ali, onda bih imala dva problema, ovako samo jedan, pa možda i nije tako loše. Iako je ovaj jedan što ga sad imam ultra-teška kategorija i belanca neće da pomognu. O tome možda nekad. Za sada, ako nećete da se zlopatite kao ja, pazite šta i koliko jedete i čuvajte se makaza.
Foto: Suvodolac
No Comments