Dostupno svima

Odrasla sam na Lekinom brdu u Beogradu. Sada vole da kažu Pašino, ali ja i dalje guram stari naziv, po jednom rasnom predstavniku “crvene buržoazije”, Leki Rankoviću, koji je valjda stanovao negde kod Šumica. Naša kuća bila je na okretnici tadašnjeg trolejbusa 11 (sadašnjeg 22) i sećam se da sam strašno zavidela prodavačici iz trafike pored “Pampur” bara, i zvala sam je novinarka.

Kasnije će ispasti da je ona presudila moju karijeru, jer sam već sa 18 počela da radim kao novinar i dobrih osam godina zarađivala od pisanja (i čitanja vesti, ali to je druga priča), da bih posle sasvim sumanutog izleta u državne službenike počela da se bavim reklamama, i to radim i dan danas. Inače sam diplomirani inženjer mašinstva i tu egzotičnu činjenicu ću pomenuti mnogo puta, pošto sam neverovatno ponosna na sebe zato što sam uspela da završim tehniku. To je ne druga, već treća priča, a danas sam zapravo došla da vam pišem o knjigama koje možete da kupite na trafici.

Kiosk izdavaštvo se razmahalo u Srbiji pre desetak godina kada su Večernje Novosti izbacile biblioteku “Milenijum”, kada ste za smešne pare mogli da pazarite Dostojevskog i ostale gigante. Iako je “Milenijum” patio od sindroma “knjige na metar”, mnogi ljudi su zahvaljujući ovom izdavačkom poduhvatu počeli da čitaju, pa su Novosti nastavile sa bibliotekom “Dvadeseti vek” i sada već imaju vrlo uspešno odeljenje izdavaštva, koje se razbilo od prodaje bestselera poput “Godina prođe, dan nikad”, a sva stara izdanja su dostupna u kiosku u prizemlju zgrade Borbe.

Ja sam se prilično opirala i kurobecala kiosk izdanjima, da bih svoju prvu knjigu (da da, ja sam napisala knjigu, zove se “Veronika, kad ideš u Veronu” i volim je kao majka ludo dete, iako me sad čak i malkice blam) izdala upravo na kiosku, jer nisam imala izdavača, pa je ovo bilo najlakše logističko rešenje, i zaista, knjigu sam prodala u skoro 2000 primeraka, nisam ama baš ništa zaradila, ali sam makar preskočila urednike i njihova mišljenja i relativno bezbolno lansirala svoje prvenče.

Kad sam konačno prestala da budem gadljiva na meke korice i jeftinu hartiju u celofanu (inače, da li ste znali da po nekom zakonu, propisu šta god – knjige na trafici bi trebalo da budu “celofanirane” i nikada ne smeju da se prodaju u knjižari) – otkrila sam čitav univerzum izdanja s kioska i moja čudovišna i šizofrena kućna biblioteka se raširila kao zarazna bolest, a ja se ubijem od sreće svaki put kad naletim na knjigu od 199 dinara i opsesivno ih kupujem, pa tako kod mene stanuju i kojekakve “Tajne srpskog džet seta”, “Grabljivice” i slične, ali kao što rekoh nisam ni literarni snob ni nacista, a gde knjige nisu besne, tu police nisu tesne. Uzgred, uredno sam ih i pročitala.

Prošle godine sam na letovanju u Hrvatskoj otkrila ediciju “Knjiga dostupna svima” u izdanju zagrebačkog “Znanja” i otprilike pošašavila od sreće. Dakle, ljudi su izdali jedno 300 knjiga i to po cenama od 19.90 do 39.90 kuna, što prevedeno u dinare ispadne dva do tri puta manje nego ista ta izdanja u beogradskom Vulkanu ili Laguni i to na popustu! Dominira teška beletristika, koju ja zapravo obožavam, i sad sam počela da se radujem kao blesava svakom službenom odlasku u Zagreb (a hvala kosmosu, idem često) jer znam da ću da se vratim sa punim koferom vrlo simpatičnih, lepo opremljenih knjiga po smešnoj ceni.

Najbolja vest sledi – ove knjige možete da nađete u Beogradu! Ima ih u InMedia trafikama, i svakog meseca stižu nove tri, a po štekovima možete da iskopate stare. Koštaju od 199 do 299 dinara i ja non stop vrebam kad će da se pojave nove, dok ne ugrabim priliku da odem u Zagreb i da dopunim zbirku. E da, u Zagrebu ih ima bukvalno na svakom ćošku, međutim, preporučila bih jednu novinarnicu koja se nalazi tačno između Trga Bana Jelačića i Cvjetnog trga, a gde možete da kupite skoro sve knjige koje su do sad izašle. Srećom po moj novčanik i okilavljene ruke, ja sam je prošlog puta pronašla pred sam povratak u Beograd, kad sam ostala i bez para i slobodnih šaka, ali sad makar znam tačne koordinate mog novog omiljenog mesta u Zagrebu.

Sajam knjiga je izvorište ovih izdanja, ali morate da se muvate po hali 4 ili hali 2, jer ih prodaju na manjim štandovima regionalnih “dilera” (na moju najveću žalost, Znanje ne gostuje na beogradskom sajmu) i valjalo bi da odete prvog dana, pošto se brzo rasprodaju. Slična izdanja imaju i neki bosanski i crnogorski izdavači, s tim što je Znanje otprilike oligarh i sigurna sam da na prvi pogled možete da nađete bar 10 knjiga koje biste rado nosili kući.

Osim ako iz nekog razloga ne volite knjige za male pare ili daleko bilo elektronske.