Gospođica Možda

Gledajte ovako. Ja sam protiv svake vrste diskriminacije, a posebno nas samohranih neudatih i neoženjenih neroditelja. Ipak, teško se mirim sa ukidanjem “gospođice”. Jedva sam nekako preživela da me deca više ne oslovljavaju sa seko, već teto, još mi samo fali gospođa što uz moje starinsko, takoreći odumiruće ime zvuči kao da imam 91 godinu. Pošto sam ja osoba od pravila, više ne gospođicam od kad su propisali da je to neumesno, a još pre toga su me odvikli na Gete institutu, pošto je u nemačkom jadna frojlajn završila otprilike pa malo oko istoimenog romana Iva Andrića.

E pa dobro, pošto sam se pohvalila kako sam učila nemački i kako pratim jezičke trendove, da vam kažem da naslov opet nema mnogo veze sa uvodom, već sa današnjom temom a to je rodonačelnica takozvanog “čik lita” – ok, mrtva trka je između nje i Helen Filding koja je “rodila” Bridžet Džouns – ali meni danas odgovara da titulu pripišem Džejn Grin, za koju verovatno niste ni čuli ako ste rođeni tipa devedesete, što će reći da ste za  ovakvog štiva stasali oko 2008., kada je Sumrak “izdominirao” a Džejn kod nas više skoro da niko nije ni objavljivao. Ovolika rečenica da bih rekla da sam naslov pozajmila iz njene knjige “Gospodin možda”.

Prva knjiga koju sam pročitala bila je “Istinite priče”, u to vreme je Narodna Knjiga objavljivala Džejnine romane a ja sam je pronašla u nekom jeftinom izdanju u mekom povezu i očigledno sam zaboravila da je slikam (a mrzi me da sad ponovo improvizujem studio) pa ćete morati da mi verujete na reč da je imam. Tu imamo uspešnu TV producentkinju Tašu koja se očigledno prestravila kad je napunila trideset i upoznajemo je u pohodu na muškarca koji će je učiniti bremenitom i srećno udatom ženom. Kako to biva, ona ga upoznaje kad se najmanje nada, međutim, ispostaviće se da je to đubre lažljivo koje je očas posla prevarilo sa nekom manekenkom i šta Taši ostaje nego da se:

• pretvori u cmizdravu slinu koja ga zove celu noć i zamalo prijavi policiji nestanak
• baci u seks za jednu noć i to više puta, kad shvati da od subjekta iz prethodne priče nema leba
• spetlja sa njegovim najboljim prijateljem koji je opisan kao nekakav dobri meda, a naš junak je naravno špicasta namazana lija

Taša naravno ima svoju seksogradoliku formaciju drugarica koje su tu za svaku eventualiju (isto kao i Bridžet Džouns) i kao školski primer junaknije čik lit romana, krka sladoled kad je nesrećna, zaroza se u trenerku i radi sve što i mi drugi radimo i zato je ovaj književni pravac i uspeo jer je mnogo lakše poistovetiti se sa poslovno uspešnom a usamljenom i sladoledu sklonom tridesetogodišnjakinjom nego sa nevinom studentkinjom nečega koja preko školskih novina upoznaje multimilijardera koji samo što je sišao sa Kelvin Klajn reklame za muške gaće i onda je on izudara po guzici pa se posle voze njegovim privatnim avionom na Galapagos gde je vezuje Hermes maramama za palme.

Ostale knjige su po manje više sličnom šablonu, što me nije sprečilo da ih sve po nekoliko puta pročitam i obožavam:

• Glavna junaknija je super uspešna i lepuškasta, radi na televiziji ili u marketinškoj agenciji
• Ako nije udata (a muž je po pravili neki opsesivno – kompulzivni pravnik ili berzanski službenik) onda je u potrazi za mužem i žarko želi da dobije bebu, što joj nikako ne ide, jer neće sa sluša kosmos kada joj kaže da ne treba da se razmnožava sa prilikama iz trenutne ponude
• Ima tri drugarice, od kojih je jedna umorna prvorotka, druga glamurozna žena zmaj i treća koja još uvek živi u doba Vudstoka
• Obično prolazi kroz ogromnu transformaciju: ili je lepa i doterana pa se zaroza ili je sva nikakva pa udari po vežbama i dijetama dok se ne uvuče u broj 36
• Nema ni mamu ni tatu niti ih pominje, dočim sa muževljevom familijom vodi pasivno agresivni rat
• Nije svetica i ništa što je ljudsko nije joj strano, hoće i da se prošvaleriše, ali u poređenju sa orgijanjem njenog izabranika ispadne Majka Tereza.
• Engleskinja je, ali nekako završi u Americi (što nije mnogo čudno uzumajući u obzir da Džejn godinama živi u Konektikatu)

Ja imam sve Džejnine knjige objavljene u Srbiji (a izdavala ih je Narodna knjiga, posle toga Laguna), jednu objavljenu u Hrvatskoj, i jednu na engleskom (iako, kao što znate, mrzim da čitam na stranim jezicima, pa čak i na engleskom koji odlično govorim, skromnosti nikad dosta). Pa da pokušam da  ih ukratko predstavim, uz infomaciju da sve možete da i kupite u maloj, fucnutoj knjižari Narodne knjige u Cetinjskoj u Beogradu ili da naručite preko njihovog sajta. Ako ne možete da ih pronađete, mislim da su skoro sve dostupne u elektronskoj formi, pročačkajte malo po netu jer sam ja nešto skrupulozna da promovišem pirateriju.

1. Druga žena

Imamo džejngrinovski šablon začinjen sa zlom svrekrvom čiji sin a naše junakinje muž ne može da je se otrese iako ostavlja utisak normalnog čoveka. Ovo je ujedno i knjiga sa najdramatičnijim zapletom, a radnja se delom dešava na jugu Francuske.

2. Opčinjena

Ovo je moja najomiljenija knjiga Džejn Grin, a verovatno i njena, jer je prilično autobiografska. Ona – vlasnica male ketering firme upoznaje nekog hiper bankara, zgodnog, uspešnog, švalerastog, venčaju se iako nije njegov tip jer se on uživeo u ulogu Pigmaliona i rešio da od nje napravi maltene plemkinju, međutim, vuk dlaku menja ali ćud nikako i niti će ona postati Grejs Keli nito on veran muž, uz još sto peripetija i divan ali divan divan opis Konektikata i imanja na kom glavna junakinja odlučuje da živi.

3. Džemajma Džej

Ako hoćete da smršate, a nikako da stignete, “Džemajmu” u ruke. Sve počinje tako što se naša gojazna junakinja zaljubi u svog kolegu, pa on promeni posao, a nju koleginica nagovori da se upusti u dopisivanje sa fitnes trenerom iz Kalifornije i pošalje mu lažnu fotku neke žgoljavice koja vozi bajs po Londonu, što našu Džemajmu naposletku natera da počne da vežba i drži dijetu i tako se ona napravi na “ribu”, ode u Ameriku da bi tamo imala šta i da vidi, naravno da neću da vam prepričavam do kraja, ali neka bude da je ovo sigurno najzabavnija knjiga Džejn Grin, koju ja rado koristim kao motivaciono štivo kad se ubucim.

 4. Prijatelji

Ova mi je bila nešto dosadna, valjda se radi o književnom klubu, uglavnom, nisam uspela da je pročitam ni iz nekoliko pokušaja.

5. Gospodin možda

Možda je ovo ipak moja najdraža džejngrinknjiga. Ili sam je najviše puta pročitala. Ili sam se možda najviše pronašla u glavnoj junakinji koja kao mali vredni mrav radi li radi i onda se zaljubi u neku umetničku bitangu koja odjednom jednostavno prestaje da joj se odaziva na pozive (a da se ja pitam, to bi trebalo da bude krivično delo ili makar prekršaj). Međutim, gle obrta, tu se ona spetlja sa nekim bogatašem koji joj skida zvezde s neba ali ne ume da sastavi pet krštenih minuta u krevetu, grešnik čak kupuje priručnike o seksu da joj udovolji, maltene se i venčaju kada se ona vucibatina s početka ponovo pojavi.

6. Bejbivil

Uzela sam je juče da obnovim gradivo, školski primer džejngrinizma gde imamo ne jednu već tri TV producentkinje od kojih jedna manično hoće da ostane trudna a drugoj to pođe za rukom sasvim slučajno, ali sa istim čovekom s kojim prva ne može pa ne može. Tu su i odlasci u Njujork i tri do četiri prijateljice i teretana i kafa za poneti i beba koja nije toliko čest protagonista, ali ovde ima neku sporednu ulogicu.

 7. – 8. Menjam život & Letnjikovac

Do juče nisam ni znala da ih imam, pa ih shodno tome nisam ni pročitala. Obe je objavila Laguna.

#bookhoarding

 9. Obećaj mi

Za ovu sam znala, ali nikako da dođe na red, a izgleda da je gotivna i moguće tužna, ako je verovati opisu. Izdavač je zagrebačko Znanje, kupila sam je za 29.90 kuna, a njihove knjige su stalno na nekim akcijama, ima ih i u Beogradu u In Media kioscima (to su oni lepi crveni u tržnim centrima).

10. Girl Friday

Kupila pre par godina u mojoj najomiljenijoj knižari na svetu Dussman das Kulturhaus u Berlinu i naravno da hvata prašinu kao i većina mojih knjiga na engleskom. Moguće da je dobra, pojma nemam a kako stoje stvari neću ni saznati osim ako ne izađe na našem.

To vam je to. Uspela sam da napišem post u kom ne zapevam nad svojom tužnom sudbinom i ne prisećam se događaja iz prošlog veka i ako ste u fazonu dana zaljubljenih eto ideje šta da kupite na poklon, dobra je Džejn, mislim, nije baš za Nobela ali je spram “nijansi” i sličnih prava literarna gromada i nova Virdžinija Vulf.

Možda joj rečenice nisu solomonske, ali su vrlo… istinite.

When I’m single, I’m this fabulous, independent, confident woman, and then I get involved with one disastrous man after another and I turn into this needy, insecure, fearful girl who becomes frightened of her own shadow.