Greška u mojim zvezdama

Ovu Novu Godinu sam, kao i prethodnu, prespavala. S tim što prvi put nisam imala grižu savesti što obasipam okolinu izgovorima zbog kojih ne mogu da dođem na žurku a par puta sam otišla tako daleko da sam čak i uplatila da bih ubedila sebe i društvo kako ću sigurno da dođem i onda u poslednjem času odustala obasjana novim tugaljivim izgovorom.

Ove godine me niko nije ni zvao na doček. Niti mi je iko, sem mame, tate i šefa čestitao Novu Godinu. Niti sam je ja čestitala ikom (par osoba do kojih mi je stalo ne mare mnogo za SMS čestitanja). Još da nekako preteknem do drugog januara kada će grad malo da živne i toliko od mene u uključenju iz novogodišnjeg studija. Nisam ljubomorna na svoje sve udaljenije prijatelje čije slike iz “najluđe noći” cure sa instagrama, nisam ni onoliko tužna koliko sam mislila da ću da budem, samo čekam da se završi ovaj kućni pritvor i da sutra nastavim sa svojim tzv. normalnim životom.

Čitam juče u Blicu kako se jedna žena namerno ugojila 20 kilograma da vidi kako je debelim ljudima. I kako je naposletku ogrezla u depresiju, plakala kad se pogleda u ogledalu, zanemarila sve prijatelje jer nije želela da izlazi… E to vam je moja priča poslednje dve godine. Da se razumemo, nije da sam pre toga nešto posebno volela da se družim i izlazim (lepo sam vam rekla da sam malkice asocijalna) ali sam se dala videti tu i tamo. I onda nabacim te proklete kilograme (imam 16kg viška) koje nikako ne mogu da skinem, i zavaravam sebe pregledima kod nutricioniste, ultrazvukovima, analizama krvi (potpuno sam zdrava, osim što, gle čuda, imam povišen holesterol) a ustvari znam da je kvar u tome što sam mnogo usamljena i onda me kutija vanilica malo ogreje iznutra, da bih posle još više mrzela sebe jer od vanilica se, prema poslednjim istraživanjima, ne mršavi i sa svakom vanilicom sam korak dalje od svojih etalon farmerki broj 28 (ja ne mogu da verujem da sam pre samo 3 godine nosila ovaj broj). U svoju odbranu imam da kažem da nema šta nisam pokušala – išla kod jednog nutricioniste, držala alkalno – kiselu dijetu, smršala ohoho, dobila upalu sinusa i “mama molim te donesi mi rafaelo kuglice, nešto mi nije dobro” pa vratila sve i dodala još, onda sam jedno vreme vozila bajs kao blesava, čula za hrono ishranu, platila čitavo bogatstvo za pregled i analize, izdržala 17 dana i htela da ispustim dušu od onolikog mesišta, a sad pokušavam da smršam na koliko toliko normalan način – jedem redovno (mislim da je moj najveći problem bio taj što sam preskakala obroke, posebno doručak), krenula sam na traku, i nadam se da ću kad tad da se kurtališem ovog viška koji me je zakatančio u moj, i onako već poprilično zatvoren svet.

Tako da, kad me je već put naneo na Novu godinu, moje želje bile bi sledeće:

• da smršam
• da smršam
• da smršam
• …
• da odem u …… (nije baš sve ni za blog)
• da malo više izlazim iz kuće
• da pustim kosu i da me ne goni sotona da se ponovo ošišam

Isto tako čitam u novinama kako jedna pevačica kaže da “nikad ne pravi planove, ni u poslu, ni u ljubavi”. Ima tu još prigodnih varijacija od kojih je verovatno najpoznatija “pravi planove da ti se bog smeje”. Dragi Bože, iako s tobom i nemam neki poseban odnos, nadam se da se nećeš naljutiti kad kažem da je to bezveze. Evo, danas je prvi januar, idealan datum da počnete da pravite plan ako već niste. Ja, na primer, imam:

• Dugoročni plan (poslovni – želela bih da postanem CMO T Mobile-a, privatni – da postenem pisac i verovatno da se udam i dobijem decu, mada nešto nisam sigurna da li to stvarno želim, a još manje planiram, ali hajde da stavim, kljucne me taj planić tu i tamo)
• Godišnji plan (primer gore)
• Nedeljni plan (koji pravim petkom popodne ili nedeljom uveče, što mi strašno smiruje živce)
• Dnevni plan (nekad uveče za ujutro, a sad najčešće ujutro)

Sve te moje planove uredno zapisujem u svoju omiljenu crnu svesku, koju ne ispuštam iz ruku i koju bih sigurno zajedno sa papagajkom Angelom i mojim dronjavim jastučetom iz detinjstva spašavala od požara, poplave, strašnog suda, vanzemaljaca, jer sigurno bi i tad valjalo nešto zapisati.

Ja ne verujem posebno u sudbinu (uskoro poentiram, ali još malo da se zagrejemo). Mislim da je skoro sve što mi se desilo posledica mojih odluka, stvarno ne mogu da se setim nikakvog spleta okolnosti u koji ja nisam upetljala prste i da je sve moglo da bude drugačije – moglo je, ali eto, živ čovek rodi se, radi i greši. Ne kajem se mnogo, osim možda zbog toga što nisam upisala medicinu, bila bih super lekar. Kajem se što sam se ugojila, ali tek to se ne može okarakterisati kao prst sudbine, već kao velika količina ritter sporta i žu žu pogačica.

Zato sam prestala da verujem u horoskop. A verovala sam, jao verovala sam kao besna, iako vam, ako ste me upoznali posle 2011. to uopšte ne liči na mene. Čak sam htela i da naučim da tumačim natalnu kartu, pa sam kupila gomilu knjiga (s kojima sad ne znam šta da radim, pa ako ima neko ko voli i hoće da plati troškove slanja, rado ću sve da poklonim, a adresu mi pošalite preko strane “kontakt”) i obišla desetine astrologa, numerologa, čak sam bila i na “salivanju olova” a i da mi pogledaju u karte. Čim sam rešila da priznam, znači da me je baš sramota, pa se sve nadam da će ova ispovest malo da me opere od tog blama koji je trajao skoro 10 godina. Sad više ne čitam ni horoskop u novinama, a nekad sam čekala prvi u mesecu kao ozebo sunce zbog novog članka na sajtu Suzan Miler (neću da ostavljam link jer je sajt zarazan, Suzi to tako lepo sroči da odmah poverujete da će se vama i još stotinama milionima ljudi rođenih istog meseca desiti sve te super uzbudljive stvari). A do sad je inače trebalo da se dogodi sledeće:

• udaja u poznijim godinama za nekakvog uticajnog, dobrostojećeg tipa koji dolazi iz “velike kuće” (astrolog mi je objasnio da je to verovatno političar) i ima jedan brak za sobom, zbog čega sam jedno vreme bila ubeđena da Dragan Đilas samo čeka da me odvede pred matičara, pa sam čak išla da se upoznam s njim na nekakvoj stranačkoj konferenciji, obukla svoj najlepši zeleni kaput da lakše upadnem u oko, a ono kad sam konačno prozborila, ispostavilo se da je tip umereno do potpuno neprijatan pa sam odlučila da je ipak bolje da se ne udajem za njega,
• diploma političkih nauka ili književnosti (zanimljivo, ni jedan astrolog nije utvrdio da sam po obrazovanju inženjer) koje mi nije padalo na pamet da studiram iako sam radila kao novinar i dan danas se bacim komunikacijom, a za to vreme evidentno čitam i pišem. Mislim, ja sam stvarno htela da budem inženjer ili lekar, to nije splet okolnosti a još uvek nisam čula da je neko slučajno upisao medicinu ili tehniku.
• troje dece, od čega dvoje blizanaca
• ah da, tata je trebalo da se leči od alkoholizma (a mi porodično trezvenjaci, mislim da je mom matorom najveća žestina pivo)
• i ne mogu više da se setim, ali od svih tih koještarija ja sam jedino neudata, a mogla sam i to da obavim pre 15-ak godina, i da vam kažem – dobro je što nisam.

A znate šta je tu najgore i zašto treba odmah da obrišete astro.com iz bukmarksa? Taj vaš razvedeni političar vam se uvrti kao crv, ma kakav crv, kao pantljičara i onda vas izjeda dok pijete kafu s nekim normalnim tipom koji nema ni bivšu ženu ni stranku a vi ga precrtavate s liste, jer – zašto biste gubili vreme koje možete da iskoristite da se pripremite za ulogu prve dame ili gospođe ministarke i tako zaluđeni, propuštate prilike jer ih vaša natalna karta ne priznaje.

Pošto je ovo blog o knjigama, red bi bio i da napišem koju o jednoj knjizi koja je bila inspiracija za današnje novogodišnje sočinjenije, a nije “The Fault in our Stars” kako ste mogli pogrešno da pretpostavite na osnovu naslova (koju nisam ni pročitala, ali sam je zato uredno kupila i mislim da ću ipak prvo film, a tek kad smo kod knjiga i filma, pa jao, imam priču za vas, ali to ću da ostavim za neko od sledećih uključenja, evo tizer trejlera: “kako da zamalo izgubite jednog od svojih retkih prijatelja zato što poredite knjige s filmovima”), da skratim, danas vam predstavljam jednu prijatnu domaću knjigu “Ponovo s njim”, autorke Nataše Ikonić u izdanju Lagune.

Ovu knjigu sam kupila pre par nedelja na aerodromu, da ubijem vreme na putu, međutim, malo po malo, pročitah je i nakopistila sam se da je predstavim na Knjigofiliji, a sad mi se namestila i okolnost. Knjiga je, što bi se reklo – čik lit. Iako se dešava u Beogradu, sve je normalno, nema bombardovanja, nema psihoza, nema prostitucije ni droge, već se radnja odvija u školi, gde glavna junaknija predaje hemiju i to na jako zanimljiv način (ako budete čitali obratite pažnju kako lepo koristi metafore da opiše hemijske reakcije, ja kad bih nešto predavala, sigurno bih isto tako radila). Upoznajemo i njene roditelje, najboljeg prijatelja – kriminalističkog inspektora (što mi se posebno dopalo, jer obično su policajci predstavljeni kao najobičniji balvani, a ja kao pandursko dete svog supergotivnog, načitanog, obrazovanog i lepo vaspitanog tate, uvek volim da ugrabim priliku da se pobunim protiv takvog etiketiranja), kolege iz škole i bivšeg dečka u kog je još uvek zaljubljena.

I sve je prijatno i normalno i kao u epizodi “Boljeg života” i knjiga mi se baš dopala i kamo lepe sreće da domaći pisci tu i tamo objave nešto veselo, i korica mi se svidela i kupila bih ovu knjigu za rođendan, ma sve super osim jedne stvari.

Glavna junakinja, profesorka hemije, je opsednuta horoskopom. Pa kako bre sad to? Eto meni lepo ne ide u glavu kako neki naučnik može da se bavi astrologijom? I još sva ponosna objašnjava kako svojim poznanicima prvo proanalizira planete pa tek onda odluči da ći će maltene da se druži s njima? I još nastavnica? Pa nemojte ljudi. Ne kažem, nek se bavi ko čime hoće, evo i ja sam vam priznala da samo što nisam odlazila kod hodže da mi uradi zapis, ali nisam napisala knjigu o tome, šta više, da danas nisam dobila ovaj napad iskrenosti, ko zna da li bih ikad o tome progovorila.

Međutim, nekako sam ispreskakala te delove u kojima uzima astro amamnezu i došla do zaključka da je knjiga vrlo zadovoljavajuća limunadica i da bi autorka trebalo da razmisli o sledećoj. Ovih dana je u Laguni neki sumanut popust, a ja vas ne bih nagovarala da je kupite da ne mislim da će da vam lepo legne ispod ćebenceta dok se pretvarate da ste bog zna kako društveno aktivni za praznike.

(u međuvremenu sam pokušala da se setim da li sam se ikad dobro provela za Novu Godinu i nisam uspela).