Kako do kućne biblioteke

Pre par nedelja sam napravila sopstvenu biblioteku i samo što se nisam upiškila od sreće kad sam je videla onako krcatu i cakum pakum spakovanu. A sad ću da vam objasnim kako da i vi napravite svoju svojcijatu.

1. Skupljanje knjiga

Da biste došli do svoje biblioteke, logično, treba da imate knjige. Skupljanje knjiga može da traje godinama i decenijama, i nije baš jetfino, međutim, neke stvari nemaju cenu (što bi rekao Mastercard) pa tako i onaj osećaj kad uđete u svoju biblioteku i udahnete miris svojih knjiga.

Ja sam počela da skupljam knjige 2001., do tad sam uglavnom pozajmljivala iz biblioteke, ali kako su iste osiromašile, a stranih kulturnih centara je bilo sve manje, mic po mic, počela sam da kupujem, prvo u Platou, Narodnoj knjizi i Dereti, a kasnije je Laguna počela da otvara svoje knjižare i naposletku su došli Evro Guinti i Vulkan.

U roku od godinu – dve popunila sam prvu policu (sa pet pregrada, visine otprilike 1.80 m), uskoro i drugu i tad je nastala entropija, a ja sam postajala sve nervoznija jer nisam više znala da li živim u knjižari, butiku (zaboravih da vam kažem da s jednakim entuzijazmom kupujem garderobu i cipele) ili u stanu, nikad nisam mogla da nađem knjigu koja mi baš tad treba (jer sam ih uveliko ređala u dva reda, tako da se zadnji nije ni video), pa sam metastazirala i po dnevnoj sobi i do pre mesec gde god da se okrenete bile su knjige knjige knjige cipele cipele cipele parfemi šminka parfemi, a ja sam sa sve većim saosećanjem pomno pratila “Hoarding” na TLC-u.

Sve dok nisam slomila srce mami koja mi je svojevremeno obećala da će da mi kupi i instalira biblioteku, što je i uradila (da citiram dotičnu “buve će da te izedu, završićeš na infektivnoj” uz napomenu da je moja mamica nacista za pedanteriju, te da ovakve opaske izbacuje kad ugleda više od jednog nanometra prašine, ispašće da sam živela u nekoj tundri, a ja povukla na mamu opsesivno kompulzivni poremećaj).

Da se vratimo na skupljanje knjiga. Kao što sam rekla, to nije jeftin hobi i ja ne pratim ni popuste ni sajmove, već kako vidim neku knjigu koja mi se dopada dobijem pomračenje i odmah jezdim ka kasi da ja platim, međutim, evo kako da započnete svoju biblioteku a da ne bankrotirate:

• Tražite kartice za popust. Laguna je najizdašnija, i kod njih se popust uvećava sa brojem knjiga koje ste ikad kupili, tako da ja imam najveći i ponekad mi se više isplati da kupim knjigu pod regularnim uslovima, kada važe članske karte, nego na popustu na nekom sajmu gde ne važe. Vulkan ima lepšu karticu ali manji popust. To su dve koje trenutno koristim, po novčaniku mi se muvaju Plato i Dereta, ali ne znam da li još uvek važe.

• Kupujte na sajmovima i šoping najtovima. Ovo zna da bude zamka, jer ćete na kraju ipak da bankrotirate, ali ako niste dogurali do značajnog popusta na kartici ili jurite neke manje izdavače, koje ne možete lako da pronađete, nema vam druge osim da se vratite kući sa kesama usečenim u dlanove. Pripreme za veliki beogradski sajam knjiga su posebna tema i za jedno mesec ću da pišem o tome, ali ne bilo vam zapoveđeno pa krenite već da odvajate koju paru sa strane jer je sajam u poslednjoj nedelji oktobra, kada je lični dohodak uveliko izdušio.

• Iskoristite ponude dve za jednu, 3 za 999… Ja uvek kupim knjige čim izađu pa posle hoću da se obesim kad ih vidim na popustu, međutim, čak i tad iskopam neku. Vulkan ima stalno ove akcije, naravno, za sopstvena izdanja, Laguna malo ređe, za ostale nisam sigurna, pa je zato dobro da ih pratite na Facebooku i saznate.
• Kopajte po buvljacima i tezgama. Ako vam nije mrsko, zaputite se jednom na buvljak u Zemunu, s tim što ovaj poduhvat morate da obavite zorom, jer se već oko 9 sve što je iole vredelo – rasproda. Ja sam bila samo jednom, ali sam tad kupila sestre Bronte u tvrdom povezu za 200 dinara i ko zna šta bih još iskopala da mi se nije srce slomilo nad prodavcem, a to je bio neki gospodin čovek koji je prodavao svoju pedatno spakovanu i odlično očuvanu biblioteku, pa sam se pokupila sa svojim sestrama Bronte da se ne rasplačem i verovatno me ovaj buvljak neće videti u dogledno vreme, ali, ako niste ovako osetljivi kao ja, izvolite ustati u 5 u nedelju i za 1000 dinara možete da kupite metar knjiga a možda i više. Sigurno ste primetili da je na Kaleniću buvljački deo zauzeo trećinu pijace, e tu već češće svraćam, jer nisu prodavci, već preprodavci pa me ne lomi empatija, i desi se da nađem Turgenjeva za 50 dinara, a moj poslednji ulov bila je Tesa od D’Aubervilovih za 100 dinara. Preporučujem da knjige koje ste kupili na pijaci istresete, izluftirate i nekako dezinfikujete, jer zna da iskoči neka flora i fauna. Ja ih više neću kupovati, jer ni ove nisam skućila, već još uvek stoje na terasi, ali isto tako ne mogu da odolim da pročeprkam po tezgi kad naletim. U jednoj od onih malih ulica koje seku Knez (recimo da je 1300 kaplara) postoji par tezgi s polovnim knjigama, koje su besmisleno skupe, tako da, ako niste osetljivi i gadljivi kao ja, bolje je da kopate po buvljacima.

• Sajtovi tipa kupujem – prodajem, kupindo, limundo i slični. Ovde najređe zalazim, jer volim miris knjiga i odlazak u knjižaru me smiruje. Par puta sam kupila neke knjige koje nikako drugačije nisam mogla da pronađem, i nemam bog zna kakve savete, osim da pogledate rejting prodavca, da mu tražite fotke knjiga ako ih nema, mislim – nisu to neke pare da sad zbog eventualnog rizika od pocepanih korica sprovodite forenzičku istragu, ali eto, malo pronjuškajte. Ne znam kako funckionišu internet aukcije niti me zanimaju, ali kapiram da ebay-u može svašta da se nađe.

• U novinarnicama i na kioscima može svašta da se iskopa, evo sad je Evro Guinti izbacio gomilu džepnih izdanja za 275 dinara, onda Vulkan za 299, pa tu i tamo možete da naletite na zagrebačko Znanje ili Algoritam. Ja baš revnosno pratim situaciju na kioscima i recimo da je 20% mojih knjiga kupljeno na trafici.

Dodala bih još da sam ranije dovlačila knjige iz inostranstva kao mutava, a onda sam shvatila da baš i ne sečem vene da čitam na engleskom (na nemačkom mogu da čitam samo štampu, knjige mi još uvek teško padaju) i sad imam ceo sektor stranih knjiga za koje se nosim mišlju da ih đuturativno poklonim, mada, lepe su i imaju lepe korice i pretežno su nove, pa se još lomim. Iako već godinama obećavam da neću više da kupujem knjige na stranim jezicima, samo ispadaju iz kofera, pa sam i ovog leta kupila tri, pod izgovorom kako ih nema u Srbiji i kako su baš lepe i kako ću neizostavno da naučim osnove profesionalne fotografije.

Na Amazonu sam pazarila par puta i to preko nemačkog sajta, pošto sam umislila da tako brže stiže. Moja analogna trajektorija je manje – više sledeća:

• Delfi u SKC-u
• Vulkan u Sremskoj
• Akademija u Knez Mihailovoj
• Dereta u Knez Mihailovoj
• Plato u Knez Mihailovoj

To su mi najomiljenije knjižare. Najčešće svraćam u Lagunu u Ziri, pošto mi je usput, kao i Vulkan u Delta Sitiju, a rekli su mi da ima jedna malena knjižara u Takovskoj preko puta RTS, gde može svašta da se nađe, međutim, nikako da odem. Nekada sam volela i Prosvetu i Maticu Srpsku, ali sad deluju tako napušteno da se prosto plašim šta ću zateći ako uđem.

Kad god mi se pruži prilika, volim da kupujem knjige u Zagrebu, jer meni zaista ne smeta da čitam na hrvatskom i mislim da ko kaže suprotno lupeta gluposti, pa imam svoje omiljene knjižare i to: Mozaik Algoritam u Gajevoj, Tisak u Savskoj i VBZ u onoj ulici gde ide tramvaj, zaboravila sam kako se zove, a do knjižare se dolazi kroz prolaz zgrade.

Zanimljivo, ali retko dobijam knjige na poklon, jer moji prijatelji misle (i u pravu su) da ih verovatno već imam, ali bih cenila vaučere, a i rođendan je za par meseci, pa eto… mislite o tome.

Da zaključim ovaj deo o gomilanju knjiga – ne znam koliko ih imam, ali sigurno nisu u pitanju stotine već jedan dekadni razred više i potrošila sam gomilu para na njih i još ću toliko jer mi je san da imam nešto ovako:

2. Raspored

Ovo je noćna mora. Ja sam od početka krenula da slažem po izdavačima, pošto knjige jednog izdavača uglavnom imaju isti format i to onda lepo i pregledno izgleda, pa onda u okviru izdavača spojim po piscima i po žanrovima. U mojoj biblioteci knjige su podeljene ovako:

• Beletristika, domaća i strana (pa onda po izdavačima)
• Istorijske knjige
• Stručne knjige (marketing)
• Gramatike, rečnici, knjige za učenje jezika
• Turistički vodiči
• Popularna psihologija (iako ne sečem više vene za ovim knjigama i odavno ih ne kupujem)
• Moda i dizajn
• Knjige na engleskom
• Razno (s kojima ne znam šta da radim pa stoje na dasci za peglanje)

Ne mogu da se mučim sa azbučnim redosledom, a i slabo pamtim ime pisca, ponekad čak ne znam ni naziv knjige, ali zato upamtim koricu bez greške i mogu da je pronađem maltene žmureći.

Meni je strašno važno da police budu uredne i da knjige ne štrče, pa onda muku mučim sa “nesvrstanim” policama, međutim, kad se primeni eksponencijalna raspodela (od manjih ka većim) onda to ima smisla, još ako manje uravnotežite nekim predmetom, vaš OCD će vam reći hvala.

Ranije sam držala neke sitnice na policama, sad mislim da samo skupljaju prašinu, pa sam skoro sve izbacila osim par fotografija, ali dobro bi mi došli razgraničivači i držači za knjige, koje sam ranije – ili mi se tako čini – viđala na svakom ćošku, a sad kao da su u zemlju propali, pa ako vidite negde – moliću lepo, javite.

3. Održavanje

Pa sad… Praško, magična krpa, vlažna krpa. Nema tu neke filozofije. Možda je bolje da polica bude zatvorena, ali to bezveze izgleda, pa se odmah pomirite s tim da ćete tu i tamo brisati a sporadično povaditi i istresti sve knjige.

4. Scenografija

Potrebne su vam nekakve police i prostor. Ako imate para, možete da angažujete nekog da vam napravi kao iz časopisa ili sa Pinteresta, gde možete da pronađete i gazilione genijalnih predloga ako želite da se upustite u sam svoj majstor varijantu.

Ja nisam bila posebno kreativna, pa sam prepustila mami, koja mi je poklonila biblioteku, da angažuje stolara koji je napravio najobičnije police preko zidova jedne prostorije koju sam za ovu priliku ispraznila (to je bila mala ostava bez prozora). Najluđe u celoj priči je što nisam uspela da uguram sve knjige, i ponovo mi je ostala jedna mala polica u dnevnoj sobi (sa tim nesretnim knjigama na engleskom) i uopšte mi nije jasno gde sam ih držala do pre mesec. Pritom, tu su i dalje kutije sa mojim dečijim knjigama, udžbenicima, onda ove polovne što se luftiraju na terasi… Muke.

A znate šta mi se sad dešava – pošto sam konačno videla sve svoje knjige na jednom mestu, pa su se tu našle i neke na koje sam načisto zaboravila i neke koje bih volela ponovo da pročitam – e sad sedim i u repriznom programu bistrim stare dok nove stižu li stižu, jer ih, naravno, kupujem s jednakim entuzijazmom.

Imam jedno pravilo koje kršim samo kad mi do neke knjige apsolutno nije stalo ili kad mi je do osobe kojoj treba knjiga apsolutno stalo:

NIKAD NE POZAJMLJUJEM KNJIGE.

Niti uzimam od drugih, osim u nekim ekstremno retkim slučajevima. Da sam se ranije pridržavala pravila “tuđe nećemo, svoje ne damo” sad bi moja kućna biblioteka bila bogatija za još jednu policu, a ovako sam ostala bez nekih knjiga koje ne mogu ni preko FBI da nađem – tipa “Milena iz Knez Mihailove” Milovana Vitezovića i nekih mnogo dragih s posvetom za diplomski, pa za Vukovu diplomu u gimnaziji… Sve ove knjige verovatno mogu lako da kupim, ali posvetu ne mogu i ako neko iz moje bivše firme čita ovo molim vas pomozite mi da nađem “Rečnik književnih termina” koji sam zaboravila da uzmem, a posle otišla u Nemačku i eto… A tu knjigu sam dobila kao kandidat za đaka generacije u Petoj Beogradskoj i baš je volim i svima su kupili iste, samo su mene pustili da biram, a ja sam rekla da hoću da budem pisac i tako su mi je izabrali. Znam da čitate. Pomažite. Blagodarim.