Kako se piše “Knjigofilija”

Šta kažete na ovaj prepotentan i pomalo gramatički neispravan naslov? Htela sam u stvari da kažem “Kako pišem Knjigofiliju”, međutim, pokušavam da se bavim SEO (Search Engine Optimization) pa mi nikako ne odgovara da focus key word bude u padežu. Nemojte, molim vas, sad da se razbežite, neću vam oplaviti vratove nekakvim izrazima koje ni sama ne razumem, već hoću sa vama da podelim nekoliko stvari koje bih volela da sam znala kad sam se upuštala u projekat “Knjigofilija”. S tim što bih se uvek ponovo i opet upustila.

Napomena: moguće je da ću nešto da izlupetam, jer, možda ne znam sve o blogovanju, ali znam kako da organizujem posao, pa sam za pola stvari angažovala profesionalce, što i vama toplo preporučujem. Još ako su vam ti profesionalci prijatelji i kolege, kao što je u mom slučaju, eto vama očas posla bloga kojeg se mnogo iskusniji ne bi postideli.

Ovo nije moj prvi blog. Pre pet godina počela sam na blogu City Magazina, a zatim sam na nekakvoj besplatnoj platformi Posterous, i lepo je to išlo, iako nisam imala nikakav plan ni ritam, već se dešavalo da pišem kao blesava dan za danom, pa me onda nema mesecima… Da bih naposletku, sopstvenom brljivošću ostala bez svih tekstova, kada su ukinuli Posterous, a ja ignorisala mejlove upozorenja koji su uredno stizali nekoliko meseci ranije. Da zlo bude veće, tekstove nisam sačuvala ni na jednom drugom mestu, već sam ih unosila direktno na blog (kao što upravo i radim, i nadam se da se slična katastrofa neće desiti, jer nisam baš najsavesnija po pitanju “backupa”). Tako da sad strašno patim jer sam neke želela da ponovo objavim ovde, a iz čega sledi prva lekcija:

1. Tehnikalije

Ako se već upuštate u blogovanje, gledajte da izbegnete besplatne platforme, kupite domen i radite u wordpressu. Ako ne znate kako, pitajte Google, ili, kao što sam ja uradila, trepćite drugarima, a muškarci, provereno, više vole da pomažu drugaricama u internet nevolji nego da menjaju gume. Ako ste muško, sve isto samo bez treptanja.

Domen možete da kupite na sajtu GoDaddy, sve što vam treba je kartica za internet plaćanje (ja sam svoju nabavila u Intesi, i super je, od podnošenja zahteva do izdavanja prođe dve nedelje, i zatim uplatite onoliko koliko ste namerili da potrošite, s tim što treba da imate nekih 6% u šteku, i udrite po internetu, možda možete da otvorite i onaj PayPal, ali o tome stvarno ne znam ništa, pa vas ne bih zamarala, kad je već i sama kartica, po mom skromnom mišljenju, dovoljno bezbedna da obavite posao). Na istom sajtu možete da proverite da li je adresa koju želite već zauzeta. Stalno imaju nekakve popuste i pakete, uglavnom, za mene je to obavio jedan od ovih kojima sam treptala.

WordPress je mesto gde možete besplatno da otvorite svoj blog, možda će vam ispočetka izgledati komplikovano (meni je bilo, pa sam ponovo treptala), ali kad počnete, zapravo je neverovatno lako, kao da, na primer, pišete tekst u Wordu ili mejl. Pre toga treba da postavite temu (to jest da izaberete kako će vaš blog da izgleda). WordPress vam nudi gomilu besplatnih tema, koje možete da instalirate i testirate dok ne odlučite koja je prava za vas. Preporučujem da se poigrate jer, videćete, nije svaka tema za svaku tematiku i u rubrici “verovali ili ne” ja nisam uspela da pronađem odgovarajuću, već mi je na kraju moj kolega (i drugar, ali njemu nisam morala da trepćem) dizajner poklonio jednu koju je kupio na sajtu Themezilla. Moja tema se zove Hoarder i pre nego što je postala “Knjigofilija” izgledala je ovako:

Ono što je bitno je da vam se tema svidi, a dalje ćete lako da je prilagodite potrebama svog bloga. Prvo treba da je instalirate, e to već ne znam kako da uradite, ali trebalo bi da je lako. Dakle, Google ili hvatajte nekog da vam objasni. Kada to uradite u vašoj “Kontrolnoj tabli” (to su mali ljudi iza vašeg bloga i sve što radite, radite tu, a na engleskom se zove Dashboard) pojaviće vam se stavka sa vašom temom, pa možete da je dodatno doterujete. U ponudi je gomila dodataka (ja imam svega par) koji će vaš blog da učine lakšim za praćenje i “deljenje” (ne sviđa mi se ova reč za “share”, ali pošto se trudim da istrebim engleske reči, zadržaćemo je).

Ako ste početnik, kao ja, zaista vam savetujem da uštedite vreme i nerve i šarmirate nekog da ovo uradi za vas. Možda sam mogla i sama sve da ukapiram (iako se uporno pravim nevešta, zapravo sam diplomirala na projektovanju baza podataka, pa nisam baš tolika muškatla), ali verujte mi, kad jednom odlučite da imate blog, opsedaće vas pundravci da što pre objavite prvi tekst (ili poUst, kako voli da kaže jedan od ovih što im trepćem) i može da se desi da vas kojekavi tutorijali i forumi smore do te mere da odustanete.

E da, nije loše da odmah uzmete neku temu koja ima “responsive design” što će u jeziku smrtnika reći da se lepo otvara na mobilnom, tabletu, ekranu lap topa, to jest, da se lako prilagođava različitim dimenzijama i pretraživačima. Meni je ovo stvarno važno jer sam prateći statistiku koju mi omogućava wordpress utvrdila da više od polovine čitalaca dolazi s mobilnog telefona i zamislite sad da se strana otvara isto kao u desktop varijanti, pa ja bih prva odustala od rođenog bloga.

2. Sadržaj i izgled

Pre nego što ste uradili sve ovo treba da smislite o čemu ćete da pišete, kako će to otprilike da izgleda, a nije loše da nadenete i neko ime. Za mene ništa gore nego kad naletim na neki lep blog, a adresa littlemissy91newyork.blogspot.com, dajte, ko će to da zapamti? Ja nisam mnogo razmišljala o nazivu svog bloga, samo se desio na nekoj kafi, da bi se ispostavilo da “Knjigofilija”, iako ne baš nova reč, nije toliko izraubovana, lako klizi s tastature i preko jezika, upečatljiva je (al’ sam skromna), pamtljiva, govori dobro o tematici bloga… I ponovo, meni se dopada.

Pod pretpostavkom da znate o čemu ćete da pišete (a tu zaista ne mogu da vam pomognem, osim možda da vam predložim da odaberete što užu temu, jer će vam biti lakše nego da “gađate” široko), odlučite kome se obraćate (o ciljnim grupama već mogu da zabriljiram, pošto se bavim marketingom i kažu da dobro radim svoj posao), ali imajte u vidu jedno zlatno dijamantsko platinasto pravilo: to što radite treba da bude jasno i bebi i babi. I gledajte da bude što jednostavnije.  Jedan od mojih “pigmaliona” uporno traži da napišem plan i manifest (nekakav pravilnik kojeg bi se pridržavala na “Knjigofiliji”), međutim, ja se uporno kurobecam, iako njegov zahtev uopšte nije loš. Zašto ja to nisam uradila? Prvo, nisam se baš proslavila s planiranjem, usvari mrzim da planiram i duboko verujem u “pravi planove da ti se bog smeje”. Drugo i važnije, svakog dana od 9 do 17 (u idealnom slučaju) šta ko radi, ja pravim savršeni plan. Pa je malo mnogo da se time bavim i u slobodno vreme. A “Knjigofilija” je za mene lek protiv dosade i smaralaštva, beg od sadašnjosti, jedno parče interneta gde ne moram da se pretvaram (ok, ne pretvaram se mnogo ni inače) i hobi u kojem zaista uživam. Do te mere da sam čak i počela da pravim planove koje nasumično beležim, da im se nikad ne bih vratila, ali eto, pravim ih.

Ako ste odabrali tematiku u kojoj volite da plivate (što su za mene knjige), onda je ostalo da malkice našminkate svoj blog i krenete.

Kao što možete da primetite, izgledom mog bloga i Fejsbuk strane se bavio profesionalac. Mislim da mu jetrica zaigra kad vidi moja remek dela (sve fotke su moje, kao i izbor kojekavih sladunjavih postova sa Pinteresta kojima spamujem po Fejsbuku i Instagramu), međutim, koliko god da zabrljam, ne mogu da upropastim prvi utisak, a za prvi utisak se pobrinuo pravi pravcijati dizajner, i to jedan od najboljih u gradu (po mom skromnom mišljenju). Pošto je on, za razliku od mog mišljenja, svarno skroman, ostaću vam dužna za informaciju ko je u pitanju, ali budite sigurni da ćete jednog dana i te kako da čujete za njega.

Ukoliko nemate prijatelja dizajnera pri ruci, opet gledajte da bude što jednostavnije moguće, pregledno, da slike budu koliko toliko uredne (ja se s ovim još borim, to jest muku mučim i na teži način saznajem da je telefon zgodan za instagram ali ne i za veliki internet), nemojte da kačite 100 dodataka (“pratite me ovde i ovde i ovde pa i ovde”), da li ovo uopšte treba da kažem – trudite se da vaš tekst bude gramatički i pravopisno ispravan, ali ne budite ni jezički nacista, za početak vidite da ne sejete tačke, zareze i razmake gde im mesto nije. Ako baš niste sigurni kako se nešto kaže ili piše, Ivana Klajna u ruke, i zaista mislim da ovu knjigu treba da imate, bez obzira čime se bavite, a moja taktika je da kad ne mogu da pronađem ili baš nemam koga da pitam, odem na sajt Politike ili Večernjih novosti i pogledam kako se tamo piše. U ozbiljnim dnevnim novinama, tekstovi prolaze kroz mnogo ruku i greške su retke, a iz novina možete da naučite i kako da napišete dobar naslov, koje fotografije da odaberete, šta da stavite ispod fotografije… U novinama ćete slabo videti “bold, italic, underline” jer vaistinu, te stvari smetaju oku, ali ima blogova koji su uspešni uprkos egzotičnoj tipografiji.

Možda ne morate da budete ovako opširni kao ja, jer više niko nema vremena da čita tekst duži od SMS poruke. Ne zaboravite, međutim, da je i Ivo Andrić bio opširan, i za to dobio Nobelovu nagradu.

Ne zaboravite: da biste pisali, prvo treba da čitate. I to mnogo.

3. Oprema

Jasno, treba vam kompjuter, internet i nešto čime ćete da fotkate. Ovde dolazimo do dela gde ćemo otkriti da sam ja “gadget freak” (rekoh da neću da koristim engleski, međutim, jače je od mene), pa tako za izradu “Knjigofilije” koristim:

– Tri lap topa, od kojih su dva ultra moderna, ali ja volim staru, razdrndanu Toshibu, kojoj je baterija umrla prirodnom srmću još od kad i koja toliko purnja da moram da hladim hladnjak, ali taj kompjuter sam dobila na poklon i bio mi je verni saputnik toliko dugo, da prosto ne mogu da ga se rešim, iako imam mnogo jača grla u ergeli.

– Četiri telefona (Samsung Galaxy S3, S3 mini i S4, iPhone 3Gs), od čega aktivno koristim dva, ali su na starom iPhone-u neke slike koje nisam nigde prebacila pa ga držim pri ruci, jer sam i za njega emotivno vezana, iako je sav polupan, pošto je to isto poklon, koji me je, doduše, svojevremeno zamalo koštao karijere i glave.

– Samsung Galaxy Camera, prva prvcijata, koja je sad ima gomilu naslednika, međutim, kao što možete da pretpostavite, dobila sam je na poklon, plus pravi neverovatno lepe fotke, onda ima SIM karticu i WiFi pa vam ne treba vam nikav dodatak, već možete svoje slike odmah da postavljate na Fejsbuk, Instagram, Dropbox, pa odatle u galeriju vašeg bloga… Ja baš volim da fotkam, i na svim ovim uređajima ima nekoliko hiljada fotografija, a još nijednom nisam prebacivala uz pomoć kabla, već imam jedan Dropbox kojem pristupam odakle kod želim.

– Konačno, potpuno otkrovenje i uređaj koji trenutno obožavam, Samsung Galaxy Note 10.1. 2014. U osnovi, ovo je tablet, međutim, ima olovčicu (S Pen) s kojom aplikacija S Note radi punim plućima. Sad ću lepo i potanko da vam objasnim o čemu se radi, jezikom smrtnika. Na Galaxy Note uređajima (a postoje jedni koji više vuku na telefon i drugi, koji više vuku na tablet) možete da radite svašta nešto što će da vam olakša život, a ono što se meni dopada je upravo ta olovčica koju niko drugi nema i na koju se naviknete za minut pa se posle pitate kako ste do tad živeli bez S Pena. Prosto je grehota da ovakav uređaj koristite samo za igrice, internet, gledanje filmova i čitanje knjiga, kad možete da napravite čudesa u S Note aplikaciji, a ja je najviše koristim za crtanje i neke moje “infografike”:

Međutim, S Note nije namenjen samo nama koji volimo da žvrljamo, već ima ozbiljne funkcije uz pomoć kojih možete da: prevedete pisani tekst u štampani (to jest, vi pišete olovčicom, a on prebacuje u “kucana” slova), zatim, ako krenete slobodnom rukom da crtate neki geometrijski oblik, on će da ga prebaci u najpribližniji ispravan, isto važi i za crtanje dijagrama toka matematičkih funkcija, uglavnom, da mi je ova spravica bila na fakultetu, nacrtna geometrija bila bi sigurno mnogo manje traumatično iskustvo (ovo sam dodala dramatike radi, ustvari sam baš volela nacrtnu). Pošto sam se od nedavno opsednuta Pinterestom, naravno da sam skinula aplikaciju za Note tako da sad mogu da pinujem li pinujem a da se pritom ne spržim od onog mog lap top furunčeta.

Koliko god vam izgledalo da idem naokolo sa iščašenim ramenom od torbe pune uređaja, ustvari sa sobom nosim samo telefon (ok, dva) i svoju voljenu crnu Moleskine Soft Cover svesku, bez koje ne mogu da živim, jedem, spavam, dišem, stalno moram da imam najmanje jednu u rezervi i, na žalost, nema ih kod nas, već ih kupujem u inostranstvu i pravim štek. Koštaju od 13.5 do 16.5 evra i to su najbolje sveske na svetu, sa papirom po kojem je prosto uživanje pisati, i ja tu vodim sve svoje beleške, poslovne, privatne, lepim nalepnice, onda na zadnjoj korici ima džep u koji ubacujem vizit karte, račune, a pošto su korice mekane, onda ubacim i moju jednako omiljenu Muji olovku (pravi sam hipster po pitanju pribora za pisanje) i tako moja sveska i ja radimo, putujemo, pamtimo lepše i ružnije dane. A ponekad ih i prelistavam, jer, iako su daleko od dnevnika (u sveskama samo pišem šta treba da uradim, i te beleške nisu ni romantične ni sentimentalne), često budem ponosna kad ponovo pročitam šta sam sve uspela da završim za jedan dan i manje.

Tako se u svesci između dva sastanka često desi spisak tema za blog ili neka rečenica koju sam smislila u 4 ujutro ili nešto treće što nikako ne smem da zaboravim. Je l’ ste znali da vođenje beležaka smanjuje stres? Dok drugi idu naokolo i preslišavaju se, ja lepo otvorim svoju svesku i još jednom prepišem šta treba da uradim, zatvorim i mirno spavam.

4. Reklama i moralna podrška

Ako još uvek čitate, čestitam. Pazite kad sam se ja umorila od pisanja, ali mi je stalo da završim ovu priču, i još žalije da “skarabudžim” kraj, pa skuvajte kafu i nastavite, hajde hajde, ako sam ja mogla ovoliko da pišem, valjda vam nije teško da čitate još malo. Stvarno bih se folirala kad bih vam rekla da nisam ništa posebno očekivala kad sam otvorila “Knjigofiliju”. Naravno da sam očekivala, i imala sam tremu, mislila sam da ću imati 10 čitalaca i zato sam oklevala da promovišem blog, međutim, stvar se jednostavno otrgla kontroli, i za svega tri nedelje strana na Fejsbuku ima preko 1000 fanova, dobila sam i par ponuda za saradnju. Super je to osećaj.

Slagala bih vas kad bi vam rekla da se sve to desilo tek tako, ustvari sam u jednom trenutku malo pogurala stvari reklamom na Facebooku, a vidim da se svi drugi snebivaju, kunu u “organic reach”… Oglašavanje na Fejsu je jednostavno i jeftino, i sad bih zaista mogla da napišem elaborat na ovu temu, ali, pošto još uvek eksperimentišem i nisam se upustila u ozbiljnije reklamiranje, o tome ipak nekom drugom prilikom. Hoću da kažem da ne treba da vas bude blam da se reklamirate, i da vam ne treba ni neka posebna lova, za 5 dolara možete čudo da napravite. Imam ja još par asova u rukavu, to jest, čekam da skupim dovoljno sadržaja, pa da krenem u ozbiljnu promociju “Knjigofilije”.

Ako vam je sve ovo strano ili ste baš navalili da vam svi fanovi dođu prirodnim putem, onda davite prijatelje da share-uju, nabacujte se drugim popularnim stranama, savladajte osnove SEO (nije baš nuklearna nauka, kako pojedini tvrde), verujte u to što radite i dajte sve od sebe.

Znate kako sam ja zapravo počela – objavljivala sam na Instagramu knjige koje čitam uz neki kratak, često i sarkastičan komentar. Pa su to prvo primetili moji prijatelji, pa jedna izdavačka kuća (a nemam bog zna koliko pratilaca, već eto, neko je rekao nekome) i na kraju sam ukapirala da možda eto postoji napušten ćošak interneta, zvani blogovi o knjigama, i eto. Sviđa mi se što pišem o svom blogu kao da je najmanje Huffington Post.

Ko zna, možda jednog dana i ispadne nešto od svega ovoga. Što bi rekao stari dobri Leo Burnett:

When you reach for the stars you may not quite get one, but you won’t come up with a handful of mud either.