Limunada

Nisam od onih što gustiraju knjige, ja kad dohvatim, da prostite, ne puštam do zadnje korice. Ne volim da mrljavim. Što bi rekao moj profesor s faksa, ili si najgori, ili najbolji inženjer, nema sredine. Tako da sam čak i neke knjige koje bih inače najradije stavila u reciklažu mazohistički čitala do kraja, doduše, metodom “preskakanja” ali recimo da ako nešto počnem (sem vozačkog ispita) ja nameravam da to i završim.

Inače ne nasedam mnogo na reklamu, valjda pošto se istom bavim, pa eto, u obućara najgore cipele i tako to. Medjutim, kad se pojavila knjiga Krug nisam odolela da je ne kupim, iako nisam ništa znala ni o piscu, ni o knjizi, što se posle pokazalo kao veliki blam, jer je Dave Eggers izgleda neki važan savremeni pisac. Ok stidim se.

Knjiga je izašla u izdanju Booka i dobro izgleda (ako je to kriterijum za kupovinu, a “lepo prodaje”, što bi rekao Begbede), uostalom bacite pogled na ovu poluuspešnu fotku gore (nikad od mene modna blogerka:))

Ako okrenete zadnju koricu saznaćete da je autor novi Orvel, a knjiga novi manifesto generacije koja živi na društvenim mrežama itd itd.

Ja se ne slažem. Idemo redom. Za početak, knjiga je dobra, ali daleko od toga da je remek delo koje se sprema da s trona znaci “1984”. Onda, saznaćete mnogo zanimljivih stvari, koje bi vam i možda pale na pamet u nekim noćnim morama na temu bliske budućnosti. Dosta je zabavna i ništa strašno se neće desiti (nisam vam pokvarila kraj, opustite se). Ima i ljubavna priča. I porodična. I lična. I teorija zavere. I prijateljstvo. I novac. I seks.

Meni recimo nedostaje što pisac nigde nije opisao kako glavna junakinja izgleda. Volela bih da znam da li je Mej crnka ili plavuša. Možda je baš “obezličavanjem” hteo da poentira, međutim, uprkost tome što ne znam da li Mej igra za žute ili crne, ja sam uspela da se poistovetim s njom na nekoliko stotina hiljada nivoa, više nego sa bilo kojom književnom junakinjom do sada.

Gde dolazimo do moje poente. Ovo nije knjiga o (mračnoj) budućnosti interneta, iako bi mnogi ugledni novinari voleli da jeste, da im ne kvari recenzije. Ovo je knjiga o čoveku i korporaciji. Što ne možete da znate ukoliko niste radili u jednoj. Zato su svi brzopleto potrčali da cokću nad groznom perspektivom života pod budnim okom “Kruga”. Ali ne, ne.

Ovo sam ja. Prvog dana na poslu 2008. U ekstazi što sam imala toliko sreće da ja budem jedna od ljudi kojima je korporacija ukazala tu čast da žive i rade za nju.

Nemojte da mislite da ja ovde nešto loše o bivšoj firmi. Bez obzira na naš neslavan raskid, i dalje ću misliti da je Korporacija jedna od najboljih stvari koja mi se desila u životu. I dalje ću svima govoriti da pokušaju da rade u nekoj velikoj firmi kako znaju i umeju.

Ali nikad se neću vratiti iako svako malo pomišljam da i nije bilo tako loše. Trava je uvek plavlja u tuđem dvorištu.

Konačno, zašto sam nazvala ovaj post Limunada? Kliknite da saznate.