Poslednja crkavica i novogodišnji sajam knjiga

Kako to već biva, krenem juče da popijem kafu i kao neću ništa da kupujem, samo da vidim šta ima, a noge same idu na novogodišnji sajam knjiga u Domu Sindikata. Sat vremena kasnije eto mene s punom torbom knjiga (i dalje prezirem plastične kese, a naravno da ne nosim rezervnu torbicu ako slučajno naletim na neki sajam knjiga) pa da vidimo na šta sam potrošila poslednju crkavicu u 2015.

Sajam (o kome sam već detaljno pisala – klik) se malo popravio u odnosu na prošli, a posebno mi se dopao štand udruženih izdavača Srbije (recimo da se tako zove) gde, kao da su mi pročitali misli, učesvtuje izdavačka kuća Karpos čiji sam sajt pomno gledala pre par dana i taman se spremala da naručim preko interneta, tek eto njih uživo:

Kod njih sam kupila “Seks i relijgiju” Daga Ejstejna Endšea, sinoć sam je listala i dosta podseća na “Istoriju celibata” Elizabet Abot (izdanje Geopoetike”). Može da se čita na “preskok”, pisana je “narodski” i već sam stigla do trećeg poglavlja o “zamkama heteroseksualnosti”. Autor je profesor na univerzitetu, ali na slici izgleda malo žutokljuno, mada, ko sam ja da osporavam nečiji rad, ali recimo da sam očekivala malko više, verovatno zato što sam u međuvremenu i sama postala naučnik, pa sam podigla kriterijume i sad samo slušam sebe kako lupetam kad nemam šta pametnije da napišem. Sve u svemu, neće da se baci.

U Karposu sam kupila još i “Istoriju siromaštva”Poljaka Bronislava Geremeka (verovatno da se uverim kako moje trenutno finansijsko stanje nije ništa novo) i sad se malo kajem što nisam uzela i “Mitologije” Rolana Barta, pa ću verovatno da svratim još jednom. Sajam traje do 17. januara i pretpostavljam da neće raditi 1. i 7., ulaz je besplatan.

Izlagači su manje – više isti kao svih godina, pa da prođemo na brzinu, dakle kad uđete i krenete levo, imate Vulkan, Sezam Books, onda stalnu postavku knjiga samopomoći, i u ćošku komplilaciju svega i svačega, a tu već počinju kutije sa knjigama od 50 do 200 dinara i vredi zaroniti, ja sam videla dve tri koje sam platila mnogo skuplje. Neke su polovne, neke samo oštećene, a neke nove. Onda skrenete desno pa u prvu desno, pa naiđe Rende, preko puta njih jedan simpatičan štand sa gomilom knjiga o srpskom jeziku i na izlazu na “glavnu džadu” (to je onaj prolaz koji vodi ka ulazu u bioskop) na štandu Partenona možete da nađete gomilu izdanja na hrvatskom – Znanje, Profil… Cene su kao na velikom sajmu (od 200 do 350 dinara), i stalno dopunjavaju. Ja sam uzela “Stogodišnjaka koji je iskočio kroz prozor i nestao” Junasa Junasona i “Najseksi frajera na svetu” Džuli Džejms (obe su koštale po 200)

U glavnoj ulici su Kreativni centar, Laguna i Ezoterija, e onda skrenete desno, pa u prvu desno gde su RTS i preko puta dve antikvarnice, a čini mi se da je na uglu Paideja i sad mi je jasno zašto je kod njih na sajmu bila tolika gužva – pa oni prodaju klasike za 100 i 200 dinara, doduše neka žgoljava, džepna izdanja, ali slušajte – za te pare ću da progledam kroz korice i zamalo kod njih da kupim Filipa Rota, ali pošto sam pre neki dan uzela Frenzena ukapirala sam da mi je i “novi Tolstoj” kako zovu potonjeg mnogo, a kamoli “novi Fokner” što sam juče pročitala za Rota. Malo me je blam da priznam kako sam uopšte saznala za njih. Hajde da kažemo da sam Frenzena još i registrovala pošto sam na njegovu “Slobodu” stalno nailazila po knjižarama u Zagrebu, samo mi se nije dala, a Rota sam pobrkala sa onim što je napisao “The Man in the High Castle”, dok u jednoj epizodi “The Affair” glavni junak pisac ne sazna da Frenzen želi da se upozna s njim, a Rot ga zove na večeru povodom Dana Zahvalnosti (ili obrnuto), i tu onako nehajno izguglam da vidim o kome se radi, kad ono, bruke moje, dvojica maltene najpoznatijih i izgleda najvažnijih živih američkih pisaca, pa sam brže bolje potrčala da kupim “Korekcije” koje je nedavno objavila Dereta:

Onda možete levo pa desno, i tu su VBZ, Arhipelag i pomenuto Udruženje, gde sam načisto banktotirala (izdanja Karposa nisu prejeftina) i taman tužno pogledam u novčanik, kad na štandu VBZ puste “Bang bang” Dejvida Bouvija koju nisam čula sto godina a volim je i podseća me na jedan od najlepših dana iz savremenije istorije mog života, pa sam ostala još malo da listam i evo kako se završilo:

Ko god da je Sesar Antonio Molina i koliko god da su “Gradovi u kojima umine bol” delimično izmišljeni (tako makar piše na korici) – knjiga je divna i sinoć sam je s najvećom pažnjom pročitala, jer se autor na svojim putovanjima izgleda kretao sličnom trajektorijom kao i ja (Palermo, Berlin, Damask, Palmira), a onda je posvetio i poglavlje Beogradu, to jest Ivu Andriću i kako to biva sa putnicima – oni se uvek bolje opskrbe infomacijama nego domoroci, pa sam saznala neke stvari o kojima pojma nisam imala, tako da ako treba da popnem jednu knjigu sa sajma na pijedestal – neka to budu “Gradovi”.

Onda sam produžila do jednog štanda u ćošku samo da gvirnem, i imam šta i da vidim – Pupinova “Sa pašnjaka do naučenjaka” (u nastavku rubrike “Stidim se da priznam, ali” – do pre mesec dana nisam znala ni da je napisao ovu knjigu a kamoli da je za dobio Pulicera, toliko o mom “naučenjaštvu”, ako je za neku utehu, o Tesli znam sve, mogla bih da radim kao kustos u muzeju u Krunskoj), s tim što je korica malkice pocepana, pa sam ispregovarala popust:

U nastavku, držite desno i nailazite na Geopoetiku, a onda skrenite levo i tu su Novosti, zbog kojih sam ustvari i došla, jer sam htela da kupim novu knjigu Zorana Nikolića – “BG priče”, a izašla sa devet puta više knjiga. Elem, u Novostima možete da kupite gomilu knjiga za 100 dinara, slikala sam spisak:

I onda je neka žena sa nekom lisicom oko vrata birkala i birkala i smarala prodavačicu kojoj sam ja, u svojoj standardnoj klošarskoj opremi izgledala kao poslednja osoba na planeti koja ima pare za knjigu da bi se naposletku smilovala da mi je proda, a kosmos je kaznio tako što je ova sa lisicom utvrdila da nema dinare i začudila se kako u Srbiji ne primaju evre, i odlepršala, prethodno joj prevrnuvši ceo štand.

U pitanju je zbirka tekstova koji su izlazili u Novostima i pošto obožavam “Beograd ispod Beograda”, naravno da sam morala da je imam i sinoć sam se naglas smejala na priču o Zoološkom vrtu, ostale sam prelistala i natenane ću da pročitam ovih dana, nisam vam rekla da spajamo do 11. januara, ali ja moram da spremam ispite, pa i ne sečem mnogo vene od sreće, ali makar ću malo da mrdnem iz kuće i možda će da padne sneg koji toliko priželjkujem. “BG Priče” koštaju 990 dinara, lepa, debela knjiga u tvrdom povezu, ako smem da predložim – dobar poklon za slavu, na primer.

Na Sajmu nema žive duše, pa možete da šunjate koliko hoćete, ako vas ne mrzi da kopate imate svašta u onim kutijama sve za 50, 100, 200, dosta su pristojni popusti, imate ispred klizalište… Sigurno je prijatnije nego u Ušću ili u Delti. Ja sam i zvanično bankrotirala, ali i onako kažu da pre ulaska u novu godinu treba da se rešimo stvari iz stare, pa sam se ja lepo rešila para.