Ovde nema Dostojevskog

Upravo sam se vratila s mora, gde me je poterao odabrani skup raznovrsnih malera – od alergije na sunce epskih razmera, preko kvara u sobi zbog kojeg se svetlo nekontrolisano palilo i gasilo svaki čas, do ranijeg povratka kući jer nisam više mogla da izdržim u hotelu “Hounted House”, pošto su sa recepcije uporno tvrdili da je sve u redu, a ja kako uđem u sobu, poltergeist krene da divlja.

Možda sam i mogla da dam još jednu šansu hauzmajstoru, ali smorila sam se kao Vućić kod Bajdena, pa sam spakovala pinklice i vratila se kući. Makar sam uštedela za avio kartu za Berlin na jesen.

Nego, nakupovala sam brdo knjiga, pretežno tralalice, pa da pređemo na analizu plena, a vi ako idete na more u Hrvatsku, evo šta možete da očekujete na kioscima. E da, u Tisak Medija je super akcija – za kupovinu u iznosu od više od 100 kuna dobijate vaučer od 50 kuna, koji vam važi sledećih trideset dana, plus imaju gomilu popusta a knjige se kreću od 19.90 do 129.90 kuna.

1. “Tri boje: crna, crvena i bijela”, “Devet stepenica tame: slutnja, prolaz”, Marija Horvat

Ako je verovati koricama, u pitanju je izdavački fenomen koji je prodat u više od 20.000 primeraka. Ja sam za ovu knjigu saznala na internetu i ne bih to bila ja da je odmah nisam kupila, iako je trebalo da odustanem čim sam videla da je porede sa “50 nijansi”, ali – nisu bile skupe i htela sam da isturim jalovče da vidim o čemu se radi.

Dakle, imamo Mariju Horvat, autorku za koju niko pre a ni posle nije čuo i ja sam ubeđena da je u pitanju neki novinar “24 sata” (izdavač) koji je zanatski išamarao pet – šes nastavaka i olešio se od para. Nema mnogo mesta za poređenje sa “Nijansama”, jer osim što glavni junak tu i tamo izbatina glavnu junakinju, “Tri boje” su daleko bolje napisane (nemojmo ovo pomešati sa književnom vrednošću, prosto – vidi se da tzv Marija Horvat zna da sastavi rečenicu), a i radnja se znatno razlikuje – ovde nemamo naivnjakušu i prebogatog manijaka, već preduzetnicu koja se upravo razvodi i novog suvlasnika njene male firme. Sve, naravno, pršti od seksa, s tim što već u drugom nastavku postane dosadno, jer njih dvoje non stop vrte jedan isti scenario: bič, lisice, kaiš i što bi rekla osoba poznata pod imenom Marija Horvat: “but plug“, tako da vam “ali priključak” i ostala dodatna oprema malo presedne i prosto se pitate koliko je zdravo trpati toliko plastikanera u sebe.

Osoba poznatija pod imenom Marija Horvat se posle “Tri boje” očigledno polakomila, pa je brže bolje zgotovila i “Debet stepenica tame”, a tu imamo glavnu junakinju koja traži svoju nestalu sestru – manekenku, usput otkrije da se pola Zagreba jebava po nekim podrumima u ukletim kućama, pa se i ona pojebe i to obilato, ne birajući dža muško, dža žensko. Mene je ozbiljno potreslo što je osoba poznatija pod imenom Marija Horvat u nekom intervjuu rekla da je “Devet stepenica tame” napisala po uzoru na Zagorku i njenu “Gričku vješticu”. Ponovo imamo bič, lisice, kaiš i “ali uložak”, plus par dodataka za koje je osoba po imenu Marija Horvat verovatno saznala gledajući porniće u međuvremenu.

Opus osobe poznatije pod imenom Marija Horvat možete da pronađete na svim kioscima – cena je 29.90 kuna, ili nešto jeftinije u kompletu.

2. “Hrvatski žigolo” Tomislav K.

Ako ćemo da se lažemo – kazaću vam da sam kupila “Žigola” da bih prešla iznos od 100 kuna i dobila popust. Delimično tačno, s tim što bih ga kupila svakako jer ja prosto ne mogu da odolim tabloidnim sadržajima, a ovaj je u tom smislu obećavao.

Tomislav K, ili drugi pseudonim osobe poznatije pod imenom Marija Horvat, nije razočarao. Knjiga je prilično zabavna, ima seksa, ali u svojstvu radnje i sad mi je krivo što nisam kupila i nastavak jer sam se naglas smejala čitajući, a slistila sam je za par sati, jer “Žigolo”, kao i “Tri boje” dolazi u džepnom izdanju od svega stotinjak strana.

Izdavač je ponovo “24 sata”, a mislim da sam je platila 19.90 kuna.

Napomena: ako se pitate kako sam uspela da pričitam toliko knjiga za tako kratko vreme, treba da znate da brzo čitam, ne libim se da preskačem kad me nešto smara, a i ovo su knjige za koje zaista nije potrebna posebna pažnja i koncentracija, i kao što već rekoh, ne diče se obimom.

3. “Proklete kraljice” Milana Vuković Runjić

I ovo je džepno izdanje i baš mi je legla kao budali šamar, jer, znate već da volim pop-istorijsku literaturu. U ponudi su: Nefertiti, Kleopatra, Mesalina, Marija Antoaneta, Ana Bolen, Sisi, princeza Dajana i neke dve divljakuše za koje ranije nisam čula.

4. “Na odmoru” Emma Straub

 

Kupila sam je pošto mi se svideo opis na koricama, pa ću da napišem utiske na instagramu ako je ikad pročitam. Ne znam za vas, ali ja ako ne smlatim knjigu čim je kupim, prvo mi se jedno vreme mota oko kreveta, a onda se preseli na policu gde je bog zaboravi dok ja ne dođem da obrišem prašinu, pa je ponovo izvadim i stavim pored kreveta i u najvećem broju slučajeva nikad ne pročitam.

Izdavač je “Profil”, a cena 79.90 kuna (međutim, ja sam uložila kupon od 50, pa sam je platila svega 29.90).

5. “Dodir grimiza” Sylvia Day

Pre par godina čitala sam Silvijinih “Sedam godina veronosti”, a tamo vojvode, grofovi, ma milina jedna i logično da sam pomislila da iz “Dodira grimiza” iskaču plemićke titule i zamkovi, kad ono… Prvo, treba vam rečnik nepoznatih pojmova izmišljenih natprirodnih bića da biste pohvatali ko je anđeo, a ko pali anđeo, ko pali anđeo koji je postao vampir, a ko pali anđeo koji je postao vampir postao ker, a ko pali anđeo koji je postao vampir postao ker postao smrtnik. Pročitala sam svaku pedesetu stranu. Dosadno i komplikovano.

6. “Zabranjena kraljica” Anne O’Brien

Pročitala sam dve knjige Anne O’Brien koje su izašle u Vulkanu, obe o En Nevil i teško mi je da poverujem da je “bolja od Filipe Gregori” kako kaže na naslovnoj strani. Međutim, nije ni loša, pa sam kupila “Zabranjenu kraljicu”, ali je nisam ni otvorila, pa više u uklučenju iz studija Instagram kad pročitam, a sigurno ću da pročitam, jer ovoj tematici nikad nisam rekla ne.

Izdavač je “24 sata”, cenu sam zaboravila (recimo 59.90 kuna, nisam sigurna)

7. “Skandal na dvoru” Suzanne Enoch

Da me ubijete ako ja već nisam ovu pročitala u elektonskoj formi, ako jesam – mislim da mi se svidela, ako nisam – eto meni još jedne istorijske romantike.

Izdavač je “Mozaik knjiga”, a košta 129,90 kuna. Ispašće da sam najskuplje platila knjigu koju sam već čitala.

8. “Rat vojvotkinja” Courtney Milan

Pa treba mi nešto da čitam zimus.

Izdavač “Naklada Neptun”, koji se specijalizovao za istorijske ljubiće. Cena 59.90 kuna.

9. “Sedam noći u olujnom zamku” Anna Campbell

Sad mi je već neprijatno koliko sam ljubića kupila, ali kao što rekoh u naslovu – ne očekujte Dostojevskog. Sinoć sam počela da čitam i zanimljikava je – imamo mlađu sestru starije sestre koja se poturila da isplati kockarski dug ove potonje i to koitusom sa unakaženim i nadrkanim nezvaničnim sinom nekog vojvode ili kog već. Kako to biva, ona je nevina a on pokvaren ali kako to još više biva, on se zaljubi u nju pa neće da je “povredi” a nju zasvrbelo i da skratim, legnu njih dvoje ali avaj, ona mu se obećala na sedam dana koji ističu. Tu sam zaspala i večeras ću da saznam šta je bilo posle.

Izdavač isto “Naklada Neptun”, cena isto 59.90 kuna.

10. “Dnevnik gradske cure” Andrea Andrassy

S vremena na vreme sam naletala na Andreine kolumne po Fejsbuku, međutim, nikad ih ne pročitam jer mi se uvek činilo da ima previše teksta (pazite ko kaže). Uglavnom, kupim knjigu i eto sad mi je krivo što nisam od početka čitala Andreu jer sam se zagrcnula od smeha i mnogo je duhovita i uopšte nije seksigradolika kako biste mogli pogrešno da zaključite na osnovu korica. Andrea napiše sve ono što mi mislimo ali nas je iz sto razloga sramota da kažemo, skroz je politički nekorektna i kao da sam ja ovo pisala, eto toliko sam se pronašla. Posebno mi se dopada to što kolumne nisu samo poređne, već su očigledno pažljivo odabrane, pa tako jednu od glavnih uloga igra sekundarni muf na palcu i ako već ne možete da dođete do knjige idite na index.hr i čitajte Andreine tesktove, koji izlaze nedeljno.

Izdavač je Ljevak, cena 129.00 kuna

Kupila sam i dve kile časopisa, ali sam njih ponela kući da gustiram na miru.

E da, na putu ka moru sam dovršila “Lekare” koje sam pominjala na Fejsbuku i Instagramu i odmah sam je prosledila dalje, a ne volim da dajem knjige osim kad mi se neka toliko dopadne da prosto moram da nateram nekog svog da pročita da bismo mogli da komentarišemo.