Razum i bezosećajnost

Ćao ćao. Evo mene ponovo sa uobičajenim paketom opravdanja sastavljenim od umereno do pretežno mnogo posla, zbog čega, naravno, ne stižem da pišem, međutim, svrbi me jedna tema, pa sam rešila da je udenem u svoj šizoidni raspored. Napomena: ako niste od nas koji smo u stanju da pobožno odgledamo svaku reprizu serije “Seks i grad” i da joj se radujemo kao ozeb’o suncu, mislim da je bolje da odmah prestanete da čitate.

O ovoj seriji se raspedalo više nego što će se ikad raspredati o “Građaninu Kejnu” (na primer) i čitala sam najluđe analize, od kojih je najsvežija da je “Seks i grad” zapravo vrlo konzervativna serija, iako glavne junakinje “skaču iz kreveta u krevet”, uglavnom, mene te gluposti ne zanimaju, niti me zanima feminizam, niti me zanima promiskuitet niti fenomen ženskog prijateljstva, niti subliminalne poruke kojih je sigurno bilo… Ja bre prosto obožavam “Seks i grad”, mogla bih da ga gledam po ceo dan i uvek se ozarim kad naletim na neku staru epizodu dok čeprkam po kanalima.

Knjigofilija međutim, nije blog o serijama, već o knjigama, pa ćemo kazati da je “Seks i grad” nastao po istoimenoj knjizi koju je Kendas Bušnel, koja je, kao i njena glavna junakinja Keri Bredšo imala nekog dušmanina, pa mu je posvetila “kolumno – apel” i kasnije “knjigo – apel” i naposletku postala milionerka, vikipedija veli da je srećno udata, što će reći da je ili skrozila* dušmanina ili ga se kurtalisala.

*SKROZITI je izraz jednog taksiste koji je mene vozio prošlog novembra i tom prilikom izjavio sledeće:

Beograd, 5.10. oko 18h.
Taksista “Je li sine ko ti je ovaj decko?”
Ja “drug”
Taksista (saucesnicki) “a koliko dugo se vi to druzite”
Ja “godinu dana”
Taksista “i ti njega nisi skrozila za godinu dana??!!”
Ja “nisam, mi smo samo drugovi”
Taksista “da ti kaze nesto cika Ljubisa. Ti si sine kreten”

Knjiga “Seks i grad” me nije oborila s nogu, verovatno zbog toga što sam prvo gledala seriju, a scenaristi su bili mnogo namazaniji i žovijalniji nego autorka, mnogo više su mi se dopali “prestavci” (ne znam bolju srpsku reč za “prequell”) “Kerini dnevnici” i “Leto i grad” mada ni za njima nisam iskrvarila, ali hajde da kažemo da su više nego podnošljiva literatura za plažu i mlađe sestre (kad prave pauzu od čitanja o vampirima i vukodlacima). Kendas je objavila još par knjiga koje su prevedene kod nas (“Lipstick Jungle” i “Fifth Avenue”) i verovatno još koju u SAD, ali, kao što rekoh, ja nisam bog zna kakav obožavatelj njenih literarnih uradaka, i nisam ni naumila da pišem o njoj više nego što moram, već o jednoj surovo istinitoj i genijalnoj knjizi koju je serija izrodila, a kasnije je ta knjiga “oživela i filmu” (ju što mrzim ove fraze kao iz Dnevnika) – predstavljam vam “He’s just not that into you”, koja će da promeni vaš život više nego “Put kojim se ređe ide”, Biblija, Kuran ,”Tajna” i onaj monah sa mercedesom zajedno. Da da. Žive bile pa videle.

Ako ste pobožno pratili seriju, onda verovatno svi znate za scenu u kojoj onaj ljigavac Burger objašnjava uzrujanoj Mirandi kako joj se neki tip kojeg je taman skrozila nije više nikad javio jer jednostavno “he’s just not that into you”. Onda Keri zapenuši kako je to nemoguće i kako je dotični sigurno umro ili imao hitnu audijenciju kod predsednika, ali Burger ostaje pri svom i Miranda zatim, sva preobraćena nastavlja da propoveda klinkama po Njujorku novu “he’s just not that into you” religiju.

Da se podsetimo:

Burgerov brutalno iskren pristup je postao toliko popularan, da su scenaristi naposletku objavili knjigu “He’s just not that into you”, koja je dok kažete “seks” postala bestseler, a kasnije i manje uspešan, ali vrlo gotivan film. Ovo je ujedno jedna od retkih knjiga koju sam s najvećim zadovoljstvom pročitala na engleskom i kasnije prezrela srpski prevod, mislim da je izdavač učinio isto, jer sam naše izdanje videla tad jednom kad je objavljeno i više nikad.

Muški deo tandema autora, Greg Behrendt, radio je kao konsultant na scenariju, jer je scenaristkinjama s vremena na vreme bio potreban “sanity check” pa su tako pred njim prepričavale svoje dogodovštine i jedna od njih je ispričala kako je upoznala super tipa, koji joj je dao mejl, pa mu je onda ona napisala poruku na koju je on odgovorio posle cca 3 nedelje i eto sad se ona pita što li je toliko čekao, a iz rukava vadi špil opravdanja tipa “možda mu je umrla baka ili je bio bolestan”. Greg je na taj njen ekspoze, slično kao Burger u seriji odgovorio “a možda mu se jednostavno ne sviđaš” što je uzrokovalo opštu epifaniju i rezultiralo epizodom “He’s just not that into you” a kasnije i knjigom, koju je Greg napisao sa jednom od scenaristkinja, a onda i filmom, koji ja baš baš obožavam, iako se nije posebno proslavio:

Šta Greg hoće da nam kaže? Da prestanemo da se zanosimo, i da prestanemo da smišljamo izgovore zbog kojih nam se neko nije javio ili se nije pojavio ili ima ženu ili važan poslovni sastanak, jer, ma koliko izgovori ukusni, neko ko želi da vas vidi, želi da vas drži za ruku, želi da stane s vama ispred matičara, želi da vi budete jedna jedina, e taj neko se javlja, uvek nalazi vreme za vas, nema ženu ni ljubavnicu jer vas voli i stalo mu je, uostalom, i muškarci su ljudi isto kao i mi žene, i kad malo bolje razmislite, kad se vama neko odistinski sviđa odjednom nemate zakazano kod frizera, ne boli vas glava, nokti su vam nalakirani, a noge obrijane.

Prosto? Nego šta. Komplikovano za primenu? Kukala nam majka. Kako sad odjednom da pogledam sebi u oči i da kažem “slušaj bre ti, ovaj balvan te zajebava, mama mu je treći put imala infarkt u pet nedelja, izgleda da je žena medicinski fenomen kad se tako brzo diže iz mrtvih, hajde sad lepo obriši njegov broj, blokiraj ga na fejsbuku da ti ne iskače po njuzfidu i završi s budalom jer od tog posla, kad ti ja kažem, nema ništa”?

Ja još nisam uspela da usavršim Gregovu jednostavnu filozofiju. I dalje može da me slomi jedno “lutko” posle n neodgovorenih poziva, i dalje verujem da su mame kao mačke sa devet života, i dalje saosećam sa emotivnim drakulama koje me ispolivaju svojim nežnim osećanjima dočim sam im ja jasno stavila do znanja da ne bih kopulirala sa njima ni za produžetak ljudske vrste… Mislim, ja sam samo žensko (vrhunski izgovor) ali to isto žensko iako i dalje naseda makar malo manje naseda, to jest, makar sam uspela da stisnem zube i da prestanem da gajim nade u vezi sa svojom armijom “najboljih drugara” (jer oni i nisu ništa više od toga), onda sam iskasapila svoj telefonski imenik i pustila Android OS da uradi ono za šta ja nemam snage – da blokira neke ljude u imeniku, kad ja već ne mogu da ih odjebem uživo…

I znate šta se desilo? Pa ništa. Ustvari desilo se nešto što je potvrdilo da je Greg bio u pravu. Blokiram ja teko jednog überdušmanina letos, međutim, zatreba mi hitno poslovno i ja ga odblokiram.

Ja: “Ej ćao, nismo se čuli sto godina”

Dušmanin: “Ej pa gde si bre ti, dođe mi sad da se rasplačem od sreće što te čujem”

Ja (porast samopouzdanja): “Pa tu sam, već nešto mi nije radio telefon (?!) pa ako si me zvao, bilo je stalno zauzeto”

Dušmanin (lakonski): “Stvarno? Ma nisam stigao da ti se javim, bila mi je mama bolesna…”

To vam kažem.

Ne bilo vam zapoveđeno – uštedite sebi vreme i pročitajte knjigu. Možda ćete odjednom ostati singl ali će da vam padne snežna lavina s kičme: