Sajam knjiga: strategija i taktika

Ako se i vi kao i ja radujete predstojećem Beogradskom sajmu knjiga više nego sopstvenom rođendanu, a jeste čim ste ovde, onda da ne gubimo vreme već da pređemo na taktiku posete sajmu, za koji sam ja ove godine dobila akreditaciju i jako sam ponosna zbog toga i ima da vas davim tamo na Fejsbuku i ovde na blogu, a sad, da se preslišamo šta sve treba da uradimo pre, tokom i posle Sajma.

(sledi novo dopunjeno izdanje sa krilcima za 2017.)

U nastavku je moje uobičajeno postupanje za slučajeve Sajma knjiga, ali kako su se neke stvari promenile u poslednjih par godina i evo izmena i dopuna:

• Strani časopisi prošle godine prodavali su se na Makart štandu u Hali 14, pored kase.
• Hrvati su ove godine, koliko sam videla na sajtu, svi u hali 14, uključujući i Hrvatsku gospodarsku komoru, čiji štand prosto obožavam. Nisam pronašla neke od prošle godine i to me sekira jer zbog njih, Crnogoraca i Bosanaca najviše i dolazim. Napomena za štand Hrvatske gospodarske – pitajte ako vas nešto konkretno zanima jer znaju da izbunare ispod štanda svašta.
• Zemlje domaćini su četiri zemlje u kojima se priča nemački, konačno i mene june da mune, nadam se da će biti nešto lepo da se kupi.
• Kao i obično, nemam spisak, osim što hoću da dokupim neke knjige koje sam pozajmila pa mi se nikad nisu vratile, a znam da su na Sajmu na velikom sniženju. Iako Booka ne učestvuje kao takva, na Makartu će biti njihovih izdanja, a ja sada želim dve knjige (“Lisicu” i “Dnevnik nomada”), onda ću sigurno da uzmem novu Tamaru Kučan (#guiltypleasure) i da vidim ako bude nekih istorijskih. Volela bih i “Girl boss”. Zadržaću se u Dereti, Geopoetici, Novoj knjizi, Srpskoj književnoj zadruzi, kod Vukotić medije, Publik praktikuma, više puta pomenutog Makarta, Geopoetici (daju solidan popust), Kontri, Službenom Glasniku. Lagunu zaobilazim jer mi se ne isplati, a Vulkan me prijatno iznenadi u zoni sa oštećenim knjigama, jer mogu da se nađu neke kojima je korica tek malo pobledela, a koštaju tipa 100 dinara. Volim i Evro Book, ali bude nesnosna gužva za moj ukus. Obećala sam sebi da neću da kupim ništa što ne želim da pročitam i odvojila mrtvi budžet preko koga dalje nećeš ići ne ne, pa da vidimo da li će da me poteraju pundravci ili ću ostati postojana kano klisurine. Ima još jedna izdavačka kuća, sad da me ubijete kako se zove, u Hali 1, pre Mladinske, na prvom prstenu, i kod njih imaju neke simpatične enciklopedije i monografije, pa ću malo da se dopunim. E da, u hali 14, otprilike u donjem desnom uglu gledano od ulaza ima neka velika prodavnica knjiga na stranim jezicima, cene su prilično povoljne, ja uvek završim sa nekim coffee table books, koje mi posle žao da delim za rođendane ili poklonim biblioteci, pa mi hvataju prašinu.
• Konačno, posle sajma sam rešila da sredim svoju biblioteku u kojoj vlada haos od kad sam po sistemu Mari Kondo poklonila skoro pola, pa se nekako desilo da opet ne mogu sve da stanu, još sam plus strpala neke svoje DIY stvarčice i podloge za fotografisanje i sad biblioteka i ja bežimo jedna od druge, ali dovešću je pod konac kad donesem plen sa sajma. Standardno – sortiranje po izdavačima i žanrovima, sa posebnim odsecima za: istorijske, vodiče, stručne.
• I još jedna promena u odnosu na tekst u nastavku – prestala sam da nosim kofer, iako je zaista praktičniji, jer sam primetila da ne stajem dok ga ne popunim, pa sada nosim platnene cegere preko ramena, manje se iskilavim nego sa kesama, a manje i kupim, to jest, zamislim se dva puta oko neke koja mi baš i ne treba.

1. Pre odlaska na sajam

• BUDŽET

Pošto je sajam uvek u poslednjoj nedelji oktobra, kada smo, prirodno, svi ostali bez dinara u džepu, vreme je da počnete da štedite. Predlažem da odmah odvojite budžet i da imate u vidu da ulaznica košta 250 dinara, parking nekih 100 dinara po satu, da ćete hteti nešto da popijete i poručkate, a možda ćete na kraju pozvati i taksi kad shvatite da nosite 10kg knjiga, tako da u vaš cost estimate treba da uđu i ovi neplanirani logistički troškovi. Pošto je sad u modi da se sve prikazuje transparentno, ja na sajmu u proseku potrošim oko 20.000 dinara, međutim, i za mnogo manje para možete fino da se nakupujete, o čemu ćemo kasnije.

Od ove sume, obično pola odvojim kad dobijem platu, a ostatak po sledećoj šemi: prve nedelje 1000 dinara u kasicu, druge nedelje 2000, treće 3000 i četvrte 4000. Lupam se sad po prstima da li da počnem da se pravdam zašto trošim skoro 200 evra za knjige na ovu nemaštinu, ali, troše ljudi i na veće gluposti, uostalom, zaradila sam, nisam ukrala i to je moja stvar. Čisto eto, ako krenete da cokćete nad mojim raspikućštvom. Odmah da vam kažem, da ne dobijam agorafobiju od one haletine i da imam još dve ruke i jednog nosača, potrošila bih još toliko.

• OPREMA

Da da, ja sam jedna od onih što na sajam idu sa koferom za ručni prtljag. Prvo sam se smejala kad vidim nekog u punoj ratnoj opremi, a onda, kad su mi se 2011. kese usekle u dlanove i to otprilike do krvi, e onda sam i ja bacila moj kofero-ranac u promet. Najvažnije je da ima dugačku dršku i točkiće, i da bude lagan, po mogućstvu i dronjav, da vam ne bude žao ako se pocepa. Ako nemate, pozajmite, mada su ovakvi koferčići strašno jeftini (mislim da kod Kineza ne koštaju više od 1000 dinara).

Važno je da vam torbica u kojoj nosite novčanik i telefon bude pri ruci, jer ćete svaki čas da je otvarate (priznajte da vam sad postajem ozbiljno smešna, ali videćete da ovi saveti uopšte nisu besmisleni). Ništa gore od sledeće scene: u jednoj ruci ručni kofer. U drugoj knjige koje želite da platite i ups, nema treće ruke da izvadite novčanik. Da nema lopovluka, još bih vam preporučila da pare držite u džepu, i da, ponesite keš jer čisto sumnjam da na manjim štandovima primaju kartice, ustvari, pojma nemam, jer nikad ne plaćam karticama, ali vrlo je verovatno da sam u pravu. Nemojte da zaboravite ni kartice za popust kod izdavača, jer na sajmu često odobravaju “popust na popust” i članovi kluba čitalaca imaju posebne pogodnosti. I o ovome nešto kasnije, jer nije sve uvek kako izgleda (to jest, ispostaviće se da će neke knjige biti jeftinije u slobodnoj prodaji nego u sajamskoj ponudi).

• DRUŠTVO

Za Sajam knjiga vam je potreban ozbiljan štab, idealno u sledećem sastavu:

– vozač

– asistent – nosač

– glas razuma

Moj tim je malo manji, jer sam ja u isto vreme i general i ađutatant, ali zato uvek povedem mamu da mi objasni kako mi stvarno nije potrebna ilustrovana zbirka postera iz Istočne Nemačke u periodu od 1970 – 1980 ili “Ko je ko u Srbiji” ili tako nešto što će samo da hvata prašinu, a onda mi i ona pomogne da ponesem plen, dok tata čeka na parkingu (disclaimer: ja nisam mala, već su mi mama i tata baš mladi i više smo drugari nego klasična porodica, pošto su me dobili kad su bili tinejdžeri). Možda je najbolje da i vi uposlite familiju, jer kad ste s prijateljima, ispadne kao letovanje u Grčkoj – jedan hoće na plažu, drugi u kafić, treći da spava, e tako ćete da se vučete i po sajmu i na posletku ćete da završite na kafi s nekim mizernim plenom, zbog čega ćete morati da se vratite još jednom, i normalno, ponovo platite ulaznicu i ostale pripadajuće troškove. A familijom već možete lakše da komandujete, još ako imate neko mladunče u vidu brata ili sestre tinejdžera kojeg ćeze potkupiti nekom knjigom o vampirima, eto vama idealnog asistenta za ovaj (samo se vi smejte) fizički naporan poduhvat.

Važna napomena: sa ulaznicom možete da uđete samo jednom, dakle, ne možete da nakupujete, pa ostavite u kolima i sve tako. Baš zbog toga sam ove godine zatražila (i dobila) akreditaciju, da bih mogla u više navrata da izađem i ostavim knjige u kolima. Muke su to, verujte mi:)

• TERMIN

Ovogodišnji Sajam knjiga počinje 26. oktobra (to je nedelja). Ja ima da se nacrtam odmah u 10 ujutru, jer je najbolji plen na otvaranju, a onda ću najverovatnije da odem poslednjeg dana, jer tada mnogi regionalni izdavači daju popuste, valjda da ne bi vraćali nazad knjige. Preporučujem da izbegnete porodični i školski dan, a na (odličnom) sajtu Sajma možete da se podrobnije upoznate sa rasporedom dešavanja. Nemojte da vas lože kako je na otvaranju nenormalna gužva – uopšte nije, jer valjda svi upravo verujući u to izbegavaju taj dan. Jedino šta može da vam se desi ako odete na otvaranje je da naletite na štandove koji se još uvek pune knjigama, međutim, stpljen – spašen, okrenete dva kruga, i do podneva svi će biti na svojim mestima.

2. Na Sajmu

• TRAJEKTORIJA I RASPORED

Epicentar dešavanja je ogromna hala 1, mada ja volim da krenem od manje hale 4, u koju se ulazi ili iz hale 1 ili iz pravca Ade Ciganlije, kod rampe za plaćanje parkinga. U hali 4 su skoro svi glavni izdavači, kao i u hali 1, sa manjim štandovima i shodno tome, manjom gužvom, plus, u ovoj hali su izdavači iz regiona i inostranstva i do sada sam veći deo svoje kupovine obavljala upravo ovde, mada, ne zanemarujte ni halu 2, gde obično izlažu fakulteti, škole, uvoznici pribora ali i manji broj stranih izdavača, i to na prvom nivou, desno od ulaza iz hale 3.

• HALA 1

To je ona najveća, kružna agorafobija hala, i ako niste tu, onda verovatno i ne postojite. U glavnom izložbenom krugu su oligarsi, s tim što ja već godinama zaobilazim Lagunin štand jer je gužva, pa, najblaže rečeno, izopačena, i ako hoćete da mirno pazarite, bolje je da prošetate do hale 4. Ima još jedan razlog zbog kog zaobilazim Lagunu, iako ih obožavam jer izdaju gomile dobre beletristike i da nema njih, moja biblioteka bi bila siromašnija za 60% knjiga, međutim, meni se jednostavno ne isplati da kupujem kod njih na Sajmu. Oni daju pogodnosti na sajamske cene za vlasnike kartice, ali ispada da te iste pogodnosti imam i u knjižari, a ne moram da tovarim već prepunu torbu, tako da Lagunu ostavljam za posle Sajma, mada sam prošle godine iščačkala neke zanimljive knjige na rasprodaji. Verovatno bi ista logika trebalo da važi i za Vulkan, međutim, Vulkan daje samo 10% popusta u redovnoj prodaji, a na Sajmu je bolja ponuda. U glavnoj hali su još i zemlja domaćin (gde, iskreno, nikad ništa nisam našla, ali hajde), zatim Zavod za udžbenike, Službeni list, Kreativni centar, Samizdat, Čigoja, Čarobna knjiga, Evro Guinti, Clio, Geopoetika, Dereta, Mono i Manana, Večernje novosti, Mladinska, VBZ, Plato i sva sila manjih izdavača (vrtimo se dakle u glavnoj areni i prvom prstenu). Na prvom spratu su naseljeni manji prodavci knjiga i nemam baš najbolje iskustvo s kupovinom čudnih naslova koje prodaju, prošle godine sam tako pazarila neku istoriju Srba u srednjem veku, a ono neke šizofrenije iz epizode “Srbi su stigli sa Nojeve barke”, tako da, oprez, dok su na drugom spratu antikvarna izdanja i tu već možete da se omastite kao čovek, s tim što ja na sajmu volim da kupujem nove knjige, pa ne zalazim u ovaj deo uopšte.

• HALA 4

Do sad ste shvatili da je ovo moja omiljena hala, a evo i zašto. Kad uđete u halu 4 i krenete levo, pa desno, drugi ili treći štand na koji nailazite je Global Press, a oni uvek imaju rasprodaju stranih časopisa koje obožavam takoreći isto kao i knjige, i kod njih valja otići odmah, jer dobri brojevi prvi nestanu. Oprez: časopisi su vrlo teški i ako ste alavi kao ja, kupićete 6 – 7 komada pa ćete da vučete i sebe i njih po sajmu, međutim, da se isplati – isplati se. U neposrednom komšiluku se nalaze Oxford press i English books, ali ja ne volim da čitam na engleskom, pa ih zaobilazim jer već kod kuće imam preko 200 stranih knjiga s kojima ne znam šta da radim, a ako bih otišla na štand, onda bih sigurno zgrešila ponovo, jer su strane knjige vrlo lepe i lepo stoje na polici i bolje je da zažmurim i prođem do sledećeg ugla (govorimo i dalje o levoj strani gledano od ulaza iz hale 1) gde su izdavači iz Bosne, Crne Gore i Hrvatske, i ovde se najduže zadržavam jer em imaju gomilu super knjiga kojih nema kod nas, em su sve na rasprodaji, em nema gužve (ovde moram, nimalo politički korektno da primetim da neki ljudi prosto neće ili tvrde da ne umeju da čitaju na ex Yu jezicima?!) i velika je verovatnoća da ću se poslednjeg dana vratiti da dokupim još koju. Tu okrenete desno i izlazite na glavnu džadu. Dole niže su Delfi (odličan štand, mnogo zanimljiviji nego Laguna u Hali 1), Vulkan, Evro Guinti, pa onda tu pozavršavam šta imam i krenem nazad ka Hali 1, s tim što bacim pogled i na Sezam izdavaštvo (znaju da iznenade) kao i na štandove u malom holu – prolazu između hala, jer tu znaju da strpaju knjige iz oblasti marketinga (prošle godine sam kupila čak 10 na super gotivnom štandu Društva za unapredjenje marketinga, gde možete da nađete “Kako do ideja”, najbolju knjigu ikad za sve nas koji šljakamo u nikad dosadnoj industriji zabave).

• HALA 3

U ovu halu ulazim samo ako pada kiša (ona spaja Halu 1 i Halu 2, i ispred su kafići i pljeskavice), tako da predlažem da pređemo u:

• HALU 2

Nekada je ovo bila moja omiljena hala, pošto je bio izložen školski pribor, a sad su taj gornji nivo okupirali privatni fakulteti, dok su olovke, pernice i gumice i defanzivi. Međutim, na donjem nivou, s desne strane od ulaza iz Hale 3 ima jedan štand grupe izdavača iz Hrvatske gde možete da nađete knjige objavljene na kioscima, i ja sam prošle godine propatila što nisam kupila Zagorkinu “Gričku Vješticu”, ali ću ove godine da okajem grehe i nadam se da će je doneti. I ovde se otprilike završava moja putanja. Dodala bih još da mi je prosečno vreme zadržavanja od 1.5 do 2 sata, jer otprilike znam šta sam naumila da kupim i idem s ciljem da to obavim, ali zato se obavezno vratim poslednjeg dana da malo gustiram.

•  ZAMKE

Mislila sam da pišem o ponudi – pa sam onda shvatila da ne znam šta da napišem osim “gomila knjiga”, tako da ću ipak da prođem kroz neke zamke koje vas očekuju na sajmu, a koje, ako hoćete da budete pametni i učite na tuđim greškama treba da izgbegnete. Prva i najveća zamka su akcije tipa “6 knjiga za 300 dinara” i slične. Ja se uvek upecam, pa posle dođem kući sa nekom šestologijom o tinejdžerima vukodlacima, ali, šta da radim kad me one kutije sa morem knjiga tako mame i još kad vidim da se drugi otimaju… Međutim, u ovakvim akcijama možete da iskopate i dobre knjige, što posebno važi za Plato, a kao što sam već pomenula Laguna u Hali 4 na jednom delu štanda drži rasprodaju vrlo pristojnih naslova.

Sledeća zamka su nova izdanja, s tim što ja ne mogu da im odolim, iako je sasvim izvesno da će se za par dana pojaviti u knjižari i to verovatno na akciji, da se izdavači kurtališu bede sa sajma, međutim, sve ja to znam i kako vidim crvenu nalepnicu “Novo” ja pobrljavim i vadim pare.

Potencijalno najopasnija zamka – uticaj okoline. Kad sam vam tamo pričala da treba da idete sami ili sa familijom, bio je tu još jedan debeo razlog. Zamislite sad krenete sa dečkom koji veruje da čitate Getea, a vama oko igra na “Kupoholičarku” koju ipak ne kupujete već se vraćate kući sa rečnikom filozofije i ako nastavite da razmišljate, ode on u bivše dok ste rekli “sajam”, a on verovatno za to vreme tužno prevrće nekog japanskog pisca i razmišlja koliko bi samo zaradio u kladionici, gde bi izvesno mnogo lepše proveo prepodne. Vaše knjige – to ste vi. I ako volite Vesnu Radusinović, ne treba da se stidite, jer to je kao da se stidite svog lakta ili trepavice, pa ako se i dalje stidite onda imate neki problem koji nećete da rešite tako što ćete umesto Elojze Džejms da kupujete Erlenda Lua (mada je i on grešan mejnstrim).

Moja omiljena zamka – zbirke i sabrana dela. Nedavno je Laguna izdala sabrana dela Iva Andrića za samo 999 dinara, međutim, u pitanju je knjižurdačetina koju jedva možete da držite u ruci, a kamoli da čitate pred spavanje. Čim vidite sabrana dela po trocifrenoj dinarskoj ceni – ja da vam kažem – tu nešto ne valja. Za zbirke važi malo drugačija matematika – obično su u pitanju dela od kojih se sam pisac prevrće u grobu i proklinje dan kad ih je objavio.

Naposletku tu su i misteriozne knjige, za koje niste nikad čuli niti ćete, ali vas je dobri dečko na štandu ubedio da samo što nisu dobile Nobela, i bio je toliko fin da vas je bilo sramota da ne kupite i eto vas sa nekom “budućom istorijom čestica entropije”. Dakle, čuvajte se (pre)ljubaznih prodavaca i njihovih preporuka.

3. Posle sajma

Dobra vest je da je posle sajma 1. novembar, te da će vaš ojađeni budžet biti uvećan za jedan lični dohodak ili džeparac. A biće i hladno, tako da ćete moći da na miru gustirate svoje knjige ispod ćebenceta, jer, neke stvari su priceless, što bi rekli u MasterCardu.