(Ne)velika očekivanja

Ovo nije priča o istoimenom Dikensovom romanu, već o knjizi koju Vulkan reklamira kao “svetski bestseler”, što verovatno i jeste, jer sam prosto sigurna da postoji najmanje milion budala poput mene koji su naseli na propagandu o devojci iz stana 6E, ili “Devojci koju si voleo” kako su naši odlučili da je nazovu.

Kao što sam vas pedantno informisala, pored toga što volim da čitam, obožavam da putujem i u stanju sam da živim na hlebu i vodi samo da bih udahnula vazduh evropske unije jednom u dva meseca (držim se stare dobre Evrope, jer iako obožavam vožnju avionom, ne mogu da podnesem da sedim u istom duže od 2 – 3 sata, pa su tako drugi kontinenti ispali sa mog itinerera). Logično, često kupujem avio karte i zapazila sam da kad god odete na Air Srbiju uvek piše da su ostale još samo četiri. Probajte na primer da rezervišete kartu za Talin 2017., ustvari, požurite, jer su sigurno ostale samo četiri. Pre neki dan sam pročitala negde kako se ovaj način reklame zove (na primer low capacity marketing ili tako nešto), elem naši izdavači umesto da guraju “još malo pa nestalo” lepe “svetski bestseler broj 1” kao pomahnitali, i kad uđete u Lagunu ili Vulkan, ispada da su sve knjige najprodavanije na svetu, ili da imamo jedno 92 sveta, za svaku novu knjigu po jedan… Onda odete na Amazon i utvrdite da taj isti “svetski bestseler broj 1” prodaju zajedno sa DVD-jem neke serije koja je skinuta posle prve sezone, međutim, velike su šanse da u tom trenutku “svetski bestseler broj 1” počiva pored vašeg kreveta, i šta vam drugo ostaje, nego da prionete na čitanje.

Ovo se meni stalno dešava. Posle se pitate odakle mi onako velika biblioteka.

Tako ja pre par nedelja u naletu knjigokupogroznice uzmem “Devojku koju si voleo” iako je trebalo da odustanem zbog:

• “otvorite vrata najšokantnijeg trilera do sada”
• pisca koji se potpisuje kao A.R. Tori, što bi posle E.L. Džejms i sličnih bezimenjakovića trebalo da je strašnije od:
• “svetskog bestselera broj 1” a možda i od
• naslova “Devojka koju si voleo” (jer će se ispostaviti da niko nikog nije voleo, te da naslov blage veze s mozgom nema)

Ne bi mi bilo toliko krivo što sam potrošila 699 dinara i dva sata života, da se za ovu knjigu nisam zainteresovala pre par meseci, kada sam u nekim stranim novimama pročitala siže, koji je baš obećavao, a ukratko (da, da, hoću da vam pokvarim čitanje) radnja je sledeća: izvesna Dijana reši da se zatvori u stan posle masakra nad njenom porodicom (za koji do kraja nisam sigurna da li je glavna i odgovorna ona ili njena mama) jer navodno ima potrebu da zakolje još nekog, pa je bolje da sedi zamandaljena. Zarađuje od video porno četa, i prilično se nafatirala od tog posla, jer se predstavlja kao milionerka. Nije videla živo biće tri godine, pošto svu hranu i potrepštine naručuje preko interneta i jedina osoba s kojom je ostvarila kakav takav kontakt (preko špijunke na vratima) je kurir Džeremi (ispostaviće se fantastično važan lik iako je radnji doprineo samo tako što joj je pozajmio kombi). Pošto nema šta drugo da radi osim da pornočetuje, a i nigde ne izlazi te je onlajn 24 sata, Dijana se naravno ubija od klijenata i tu ima kojekavih budala, od kamiondžije što traži da mu gleda dlakavo dupe u tangama do pedofila i ostalih bolesnika, koji uredno plaćaju 6,99 dolara po minutu, plus dolar za svaku dodatnu izopačenost. Odmah da vam kažem, ovde nema seksa, to jest ima, ali je opisan toliko ginekološki da imate osećaj da čitate “Zbornik radova asocijacije ginekologa Srbije” a ne pornočet, međutim, to nešto i ne smeta, jer su nam se verovatno svima smučile “nijanse” i druga “erotska” lektira sa “unutrašnjom boginjom njene vlažne tajne” da je ovaj Larousse pristup takoreći osvežavajući.

Šta bude onda? Dijana saznaje da je kidnapovana mala Eni, a jedan njen klijent je od nje tražio da se oblači u devojčicu i zvao je Eni i tu Dijana (koja i dalje želi nekog da zakolje) iskače iz stana, maltene otima kombi od kurira Džeremija i kreće na put preko cele zemlje, iako nije ustala iz kreveta 3 godine, što će reći da je skroz atrofirana, međutim, koga briga za te sitne materijalne greške u priči i ako vam se učinilo da je ovo do sad još i zanimljivo (a meni je kudikamo bilo) e sad sledi totalno sranje, koje se završi tako što se Dijana i kurir vrlo uslovno rečeno smuvaju. Ne znam da li je usput nekog zaklala, jer nisam imala želju da čitam, već sam preskočila do kraja, gde se pomalja romansa koju sam pomenula.

Pošto sam na ovu knjigu potrošila i previše vremena, ja ću sad lepo da završim, a vi se pazite bezimenih pisaca i “svetskih bestselera broj 1”, a uvek možete da pitate i mene na Facebook strani, pošto sam ja izgleda kupila svaki.