Drugi pol

Da li da se pravdam što nisam ništa pisala od decembra ili što sam u nedostatku boljeg pozajmila naslov od Simon De Bovoar, a da u tekstu neće da se radi o njenoj istoimenoj knjizi? Hajmo i jedno i drugo, kakav bi to bila bloger da se ritualno ne pospem pepelom posle četiri meseca pauze.

Redom, bilo je ovako. Prvo sam bila bolesna i to gadno (neki mutant između sinusitisa i tuberkuloze otprilike), a onda sam promenila posao, pa dok je to sve leglo na svoje… Treba vremena. Nešto sam računala, a treba da mi verujete jer mi je ovo, ako se ne varam, jedanaesti posao, a to opet ne treba da vas plaši jer sam počela da radim u četvrtom razredu gimnazije i nisam baš menjala poslove kao čarape, već se tako desilo, što i nije čudno kad radite u medijima, koji su me hlebom hranili do 2008. i sad evo iako volim ove duge rečenice morala sam da se vratim na početak da vidim šta sam htela da napišem, a to će biti sledeće – računala sam i sračunala da vam na novom poslu treba najmanje šest meseci da pomislite da ste svoji na svome, a godinu dana da budete stvarno. Živi bili pa videli. Tako da se ja bližim tom šestom mesecu lažne nade pa sam se malo opustila jer već znam da me čeka još onoliko dok me ne dodaju na Fejsu i šta već sledi u tom paketu da ste zaista primljeni na posao iako ste potpisali ugovor onomad.

To je znači bio novi posao, i dalje se bavim propagandom, u rubrici ne zanima vas ali ću vam reći, ošišala sam se na kratko i nisam više mršavila iako bih mogla još 5 kg. Onda sam se navukla na Duolingo, to vam je aplikacija za učenje jezika, koju možete da koristite na kompu ili mobilnom, na potonjem je bolje ali brzo gubite živote, a na kompu ne gubite živote ali je dosadnije, i tako sam navalila na nemački ko lud na brašno, a pošto su me već pitali na Fejsbuku Knjigofilije kakva je aplikacija, evo da vam objasnim. Slatka je, prelazite nivoe u kojima učite pojedine oblasti, ne smara vas sa pravilima nego računa na ponavljanje koje mater studiorum est, zarazna je i ne možete da prestanete, a da li ćete da naučite… e to već ne znam, jer sam ušla sa zarđalim B2 nivoom pa mi je dobro došlo da ponavljam, a ako ste početnik… pa probajte, bolje da drndate Duoliongo nego otkud znam šta već čukate na mobilnom.

To je znači bilo čime se zamlaćujem i zbog čega nisam ni čitala toliko knjiga da bih imala o čemu da pišem. A kako sam se zbog Duolinga mnogo družila sa mobilnim, rešim da kliknem na jedan wattpad link što mi je iskočio negde tek ono… pa ljudi što mi neko nije rekao ranije? Tamo se narod ubi od pisanja, ima dva gaziliona priča, knjiga, a ja eto do pre dve nedelje nisam ni znala da postoji, mislim proletalo mi je tu i tamo kroz tajmlajn ali ja vam imam neku čudnu, selektivnu pažnju, i tako može da se desi da, iako sam bez preterivanja, tehnološki napredna i izrazito radoznala osoba, saznam recimo za Tesla auto 2028. pa se onda iznenadim “vidi ovo što je gotivno”. Da skratim, kliknem ja tako na wattpad i u sledećoj iteraciji posle šest sati mobilni na punjaču ja sva iskrivljena i čitam li čitam i tako sam se sladila par dana, da bih naposletku obrisala aplikaciju koliko sam pobesnela, a evo i zašto, uz disklejmer da sam čitala samo domaće priče i to one u kojima su junaci domaće ličnosti i koje se mahom dešavaju u Srbiji.

Da bih poentirala, moram ponovo u digresiju, pa ćemo nekako da se valjda iskobeljamo iz ovog mog pokajničko- povratničkog posta. Mislim da sam o ovome pisala par puta, ali mi ide u prilog raspleta, pa ću da ponovim. Ja sam vam jedna nula od feministkinje. Dobro ne baš nula, ali slaba dvojka. Stvarno mislim da su žene slabiji pol i da ne treba da rade sve iste poslove kao muškarci. Stvarno mislim da ne treba da plaćaju račun u muškom društvu. Stvarno mislim da, ako im mogućnosti dozvoljavaju, mogu da ostanu domaćice i da se posvete deci… To što mislim i suprotno delam, to je splet okolnosti, evo sad progovaram iz dubine duše, najviše bih volela da sam “dobro” udata pa da mi muž kupi knjižaru, ali u mojoj glavi to ne znači da ja prestajem da radim i krećem da gajim gel nokte, već da eto imam muža gospodina koji će da mi omogući da se bavim onim što najviše volim. U odsustvu takvog gospodina, ne ostaje mi ništa nego da uprem od 9 do 17, srećom pa volim svoj posao ali eto malkice bih više volela da volim svoj sopstveni posao… U moju slabu dvojku iz feminizma ne ulazi obrazovanje, smatram da je nenormalno važno da žensko čeljade završi škole, pa sve i da ostane da čuva decu i uvija sarme.

Međutim, čak i ja tako nefeministična i sklona maštanju o bogatom mužu nisam uspela da svarim pretežni sadržaj na domaćem wattpadu. Evo da vam prepričam pa otprilike sve, pošto su na isti kalup. E da, sve su trilogije, tetralogije, heksalogije… i tako ti pedesetnijansasti nazivi “Moja si” “Pronađi me” itede itede… Uhvatim ja pročitam ne jednu, već osam (jer su kratke) i evo opšteg sadržaja pa sad menjajte imena. Ona je mlada, srednjih do nižih primanja, srednje do više škole, lepog do prelepog izgleda i naivna od veverice do sobarice. Nije čula za analni seks, ali će ga bez ustezanja probati, pošto se par puta glasno zgrozi. Radi u banci ili uslužnoj firmi nedefinisane delatnosti. Deli stan sa cimerkom. Iz nepoznatog razloga, u najvećem broju slučajeva je siroče. Na svom radnom mestu upoznaje svog budućeg đuvegiju najčešće kroz neprijatnost ili konflikt. Ta neprijatnost ili konflikt dovodi do otkaza ili problema sa rukovodećim kadrom, preciznije dominantnim i nadobudnim šefom uvek muškog pola, daleko bilo da je žensko, pa makar bila i oštrokondža, gde đuvegija uskače i razjebava bagru a nju vodi u svoju jazbinu i tamo već prvo veče kopuliraju. E onda se ona nešto nećka, kao neprijatno joj da bude izdržavano lice, pa je on voza u džipu po ručkovima sa svojim prijateljima buzdovanima, pa onda ona odluči da ga napusti i zaposli se kao dadilja i onda je lupi auto pa on dođe po nju, prebaci je u apartman u najskupljoj privatnoj bolnici i kupi joj dijamante, onda se ona oporavi, pa ponovo kopuliraju, ovog puta malo bezobraznije, ubaci se tu i po koja šljuska po guzici (to je kao omaž nijansama), i na kraju nema kraja jer počinje novi deo oktologije u kom njena prijateljica po sličnoj mustri kreće u ljubavisanje s njegovim prijateljem buzdovanom, i tako valjda do kraja… Ustvari nije valjda, već jeste, jer kao što rekoh, pomno sam pročitala.

I tako dođosmo do mog ukradenog naslova. Možda mi žene jesmo “drugi pol” i izvesno slabiji i možda sam ja stvarno obična patrijarhalna slina, ali bre nekad su ljubići bili ona se zaljubi u vojvodu ili princa, a sad neki šalabajzer sumnjivo stečenog kapitala, jednostavno ne prihvatam da su moderne pepeljuge te i takve koje bi se prodale za haljinu iz tržnog centra Milenijum gde ja stvarno više ne znam ko kupuje, a koji je, verujte mi na reč, u par watttpad uradaka predstavljen kao Harrods. Mislim, baš sam se jadno osećala u ovom literarno- elektronskom izdanju “Parova” i tako sam, iako je bilo elemenata grešnog zadovoljstva, obrisala aplikaciju. Moguće je da tamo piše i neki novi Andrić, ali eto… bojim se da neću saznati. Da ne grešim načisto dušu, jedna od heksalogija izgleda da nije loša, a to sam zaključila jer je autorka obrisala, pošto je dobila ugovor sa izdavačem, ali je ostavila uvode, koji zvuče koliko – toliko pristojno, iako su manje- više po obrascu, ali su makar junakinje arhitekta, advokat (ubijte me ne mogu da napišem arhitektica), i imale bi šta da jedu i da im nije imućnog glavonje s kojim se spanđaju u drugom poglavlju.

Ako vas zanima šta se to piše na “domaćim” jezicima na wattpadu, ovde možete da saznate (u pitanju je grupa na fejsbuku “Balkanci pišu na wattpadu”)

Naslovna fotografija, kao i obično, genijalni Suvodolac.